ZREkologija: Ako meriš pogrešnu stvar, dobiješ pogrešan sistem

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati
Pogrešan sistem...
Podržite rad portala

„Ne može se meriti sve što je zaista važno, niti je važno sve što merimo.“ – Albert Einstein

U Zrenjaninu sistem upravljanja otpadom danas ima jednu osnovnu definiciju uspeha. Otpad više nije svuda oko nas, već završava na deponiji. U odnosu na period kada su divlje deponije bile normalna pojava, to jeste pomak. Sistem je iz faze improvizacije prešao u fazu kontrole. Problem nastaje u trenutku kada se taj pomak počne tretirati kao krajnji domet, a ne kao početna linija.

Jer sistem koji meri samo gde je otpad završio ne meri problem, već meri njegovo sklanjanje. Kamion dolazi, kontejner se prazni, otpad se odvozi i sistem dobija „plus”. Ono što ostaje nevidljivo jeste pitanje šta je zapravo završilo u tom kamionu i da li je to uopšte moralo tamo da bude. Tu počinje razlika između sistema koji izgleda uređeno i sistema koji zaista funkcioniše.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Zato se u ozbiljnijim sistemima uvodi drugačija kategorija. Rezidualni otpad. To je, najjednostavnije rečeno, ono što ostane kada iz kante izdvojiš sve što ima smisla iskoristiti. Papir, plastiku, staklo, biootpad. Sve što može da se ponovo iskoristi ili preradi. Ono što ostane je sistemski rezidual za deponovanje. Ostatak koji nisi uspeo da rešiš.

Ta promena perspektive menja sve.

Jer rezidual ne možeš da „preimenuješ” i prikažeš kao napredak. Ne možeš da ga sakriješ boljom logistikom niti novom tehnologijom. On direktno pokazuje koliko sistem ima rupa. Koliko loše odvajamo otpad, koliko je slab kvalitet prikupljanja i koliko otpada uopšte nije moralo da nastane.

U regionima kao što su Flandrija i Valonija (delovi Belgije) ova logika je uvedena pre više od jedne decenije. Tamo se uspeh ne meri time koliko je otpada sklonjeno sa deponije, već koliko rezidualnog otpada ostaje po stanovniku. Ciljevi su godinama spuštani i sistem je morao da se prilagođava kroz realno smanjenje otpada. U Welsu rezidualni otpad je postao centralni indikator performansi sistema, jer pokazuje ono što nijedna druga metrika ne može da sakrije.

char1 kada meris pogresnu stvar 6a06b690b0f83
Grafik: Tretman otpada prema načinu iskorišćenja i odlaganja (Eurostat, 2022) (Podaci preuzeti u septembru 2024. Planirano ažuriranje članka: oktobar 2026.)

Na ovom grafiku Evropa izgleda kao jedinstven sistem. U stvarnosti, to su tri različite faze razvoja.

farbara 650
baby spa uskoro otvaranje u vesti 69edf8e20a0b7

Prva je Balkan, gde je i Srbija. Stubovi su gotovo u potpunosti svetlo žuti. To znači da se otpad dominantno deponuje. Sistem postoji, ali je njegova funkcija i dalje svedena na sakupljanje i odlaganje.

Druga je prosečna Evropska unija. Tu vidimo kombinaciju reciklaže, spaljivanja i manjeg udela deponije. Deponija više nije dominantna, ali otpad nije nestao. Samo je raspodeljen između različitih tehnologija.

Treća su najrazvijeniji sistemi, gde fokus više nije na tome gde otpad završava, već koliko ga uopšte ostaje.

I tu dolazimo do ključnog problema poređenja.

Ne nalazimo se u istoj fazi razvoja sistema. Dok Evropa optimizuje ostatak, mi još uvek uspostavljamo osnovu. Ako u takvom stanju pokušamo da preskočimo korake i direktno preuzmemo „napredne” modele, vrlo lako možemo završiti u scenariju gde ćemo samo zameniti deponiju spaljivanjem. Otpad neće nestati. Samo će promeniti oblik.

To je suština ovog grafika.

Balkan još uvek zakopava otpad. Evropa ga spaljuje. A retki sistemi ga zaista smanjuju.

med vojvodic 650x150 2s
laki vet veterinar 650x150s

Zrenjanin se danas nalazi na početku tog spektra. To nije problem dok god postoji jasna svest o tome gde smo. Problem nastaje kada se “prvi korak” predstavlja kao “prolazak kroz cilj”.

U takvom okviru, sistem nema razlog da ide dalje. Radi tačno onoliko koliko je potrebno da ispuni formu i tu se zaustavlja. Biće efikasniji u logistici, ali neće rešavati problem, jer se ne meri ono što bi moralo da se meri.

Zato ova priča nije o tehnologiji. Ovo je priča o tome šta smatramo uspehom sistema. Jer svaki sistem se ponaša u skladu sa onim što meri.

Dok god je uspeh to da je otpad stigao do deponije, sistem će se usavršavati u njegovom sklanjanju. U trenutku kada bi se uspeh merio količinom rezidualnog otpada, sistem bi morao da se promeni iz temelja.

Razlika je jednostavna i suštinska. Jedan sistem meri gde je otpad završio. Drugi meri koliko uopšte nije moralo da ga nastane kao problem.

I tu prestaje svaka iluzija. Na kraju, pitanje nije da li imamo deponiju i da li ona radi po propisu. To je osnov.

Pravo pitanje je koliko otpada uopšte dolazi do nje. Jer tek u tom odgovoru počinje stvarni sistem.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!

2 Comments

  1. Ja zna jednog vatrenog ekologa koji izlazi na kapiju i pali cigaru i praznu kutiju gužva i baca ispred svoje kuće i seda u trenca sa dizel motorom većim od 5000 kubika ako takvi vode ekološke projekte nećemo mi nigde.

  2. Grčka ima dobar sistem za reciklažu otpada i ne moramo da izmišljamo „toplu vodu“, možemo to da „prepišemo“ od njih. Sva ambalaža koja može da se reciklira ide u posebne plave kontejnere i vušestruko je po kubikaži veća od onoga što mora da se baci iz domaćinstava. Posebno postoje kontejneri za otpadno platno i odeću. To se odvozi u pogone gde se razdvaja sa pokretne trake po vrstama, staklo, papir, metal, drvo …i tako razdvojeno šalje na industrijsku preradu fabrikama k9jima to tteba za novu proizvodnju nečega. Radnici imaju posao i plate a okolina je čistija i sačuvano je sve što može da se upotrebi. Nismo tako bogati da bacamo, bogati su zato bogati što čuvaju ono što imaju. Naravno, sve ovo moraju da organizuju institucije države a građani će se odazvati a ne kao do sada, i tamo gde nešto odnesu odbija se jer „to ne skupljamo“? A zašto to niko ne zna?

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px