Biblioteka stvari: zašto građani kupuju hiljade predmeta koje koriste samo nekoliko puta godišnje

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati
Zrekologija
Podržite rad portala

„Ljudima ne treba bušilica. Ljudima treba rupa u zidu.“ – Rachel Botsman

U gotovo svakom domaćinstvu u Zrenjaninu postoji ista scena. Bušilica koja stoji u podrumu 360 dana godišnje. Merdevine naslonjene iza garaže. Brusilica koja je kupljena „da se nađe“. Dečija kolica koja su korišćena nekoliko meseci. Šator za kampovanje koji već godinama skuplja prašinu. Knjige koje niko više ne otvara. Bicikl koji čeka „kad budem imao vremena“.

Gradovi danas ne pate od manjka stvari. Pate od manjka organizovanih ideja za njihovo korišćenje.

I upravo tu počinje ideja „Biblioteke stvari“. Ne kao hipsterski trend, niti kao simpatična ekološka akcija, već kao vrlo ozbiljan infrastrukturni model upravljanja resursima. Model u kojem zajednica prestaje da posmatra predmete kao privatnu izolovanu imovinu i počinje da ih tretira kao zajednički operativni kapacitet grada.

Jer najveći deo predmeta koje kupujemo zapravo ne koristimo često. Samo ih skladištimo. A najskuplje stvari su često upravo one koje imamo, a gotovo nikada ne koristimo.

U mnogim evropskim gradovima već postoje „Libraries of Things“. Građani mogu iznajmiti alat, male kućne aparate, opremu za događaje, bicikle, kamp opremu, pa čak i mašine za sitne popravke. Neki modeli funkcionišu kroz članarine. Neki kroz socijalna preduzeća. Neki kao deo reuse centara i community hub-ova.

med vojvodic 650x150 2s
mini baby spa zrenjanin 650 s

Suština je svuda ista. Jedan predmet koristi više ljudi, umesto da deset ljudi kupuje deset istih predmeta koji će najveći deo vremena stajati neiskorišćeni.

To nije pitanje ideologije. To je pitanje efikasnosti sistema.

Kada se posmatra iz ugla otpada, logika postaje još zanimljivija. Veliki deo otpada ne nastaje zato što je predmet neupotrebljiv, već zato što više nema mesto u sistemu korišćenja. Predmet je tehnički ispravan, ali je operativno „mrtav“. Nema servis. Nema popravku. Nema razmenu. Nema prostor gde može ponovo da uđe u tok upotrebe.

I tada deponija postaje najjeftiniji oblik logistike. Problem je što je to najskuplji oblik društvene organizacije. Energetska tačka celog sistema krije se upravo tu: otpad često ne nastaje kada predmet prestane da radi, već kada sistem prestane da ga koristi.

Reuse centri i biblioteke stvari zbog toga nisu „socijalni dodatak“ sistemu otpada. Oni su njegova produžena operativna ruka. Mesto gde predmet dobija drugu, treću ili četvrtu upotrebnu fazu pre nego što postane otpad. U isto vreme, oni postaju i jedna od retkih urbanih infrastruktura u kojoj ekologija, socijalna inkluzija i lokalna ekonomija mogu da funkcionišu u istom prostoru.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Ljudi koji danas teško dolaze do posla kroz ovakve modele mogu učiti popravke, restauraciju, rad sa alatima, logistiku i osnovne zanate. Predmeti se vraćaju u upotrebu, ali se u sistem vraćaju i ljudi koji su iz njega dugo bili isključeni.

I tu cela priča prestaje da bude samo ekološka. Postaje urbana infrastruktura zajednice.

Zanimljivo je da gradovi često ulažu milione u „pametne sisteme“, a istovremeno nemaju nijedno mesto gde građanin može legalno i jednostavno da ostavi ili pozajmi potpuno funkcionalan predmet. Sistem ume da evidentira tonu otpada, ali ne ume da organizuje jednu ispravnu bušilicu.

A upravo takve „male“ tačke često menjaju ponašanje čitavog grada.

Jer kada građani vide da predmet ima drugi život, menjaju način na koji kupuju, koriste i odbacuju stvari. Tada otpad prestaje da bude kraj procesa i postaje samo prelaz između dva ciklusa korišćenja.

A možda je upravo to najvažniji deo ovakvih sistema.

Biblioteka stvari ne menja samo tok otpada. Menja odnos građana prema stvarima, potrošnji i vrednosti predmeta.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Grad tada prestaje da bude prostor odbacivanja i postaje prostor produženog korišćenja resursa.

U Zrenjaninu bi ovakav model mogao imati dodatnu dimenziju. Ne samo kroz reuse centar i second hand prostor, već kroz community hub koji povezuje socijalnu inkluziju, edukaciju, radionice, mikro događaje i deljenje resursa među građanima. Ne kao „humanitarnu priču“, već kao racionalan gradski mehanizam koji smanjuje troškove sistema i produžava život materijala.

Jer najbolji sistemi ne nastaju kada svi poseduju sve.

Nastaju kada naučimo kako da organizujemo tokove korišćenja stvari koje već postoje.

CASE STUDY / AUTORSKA NAPOMENA

Ideja reuse centra i „Biblioteke stvari“ za Zrenjanin predstavljena je još pre više godina kroz preliminarni koncept socijalno-ekološkog community hub-a koji je obuhvatao:

  • ponovnu upotrebu predmeta,
  • socijalnu inkluziju,
  • second hand prostor,
  • radionice i edukaciju,
  • mogućnost pozajmljivanja određenih predmeta i alata.

Koncept je prezentovan različitim akterima i donosiocima odluka u gradu, ali nikada nije ušao u ozbiljniju fazu razmatranja ili pilot implementacije.

Ipak, modeli poput reuse centara i biblioteka stvari danas postaju standardni deo urbanih sistema u brojnim evropskim gradovima, ne kao humanitarni projekti, već kao infrastrukturni modeli upravljanja resursima, socijalne inkluzije i smanjenja otpada.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px