Spalionica otpada nije pretnja reciklaži, već jedini način da sistem upravljanja otpadom zaista bude zatvoren

Spalionica otpada...
Podržite rad portala

„Ništa nije tako praktično kao dobra teorija, ali samo ako se primenjuje do kraja.“ – Kurt Lewin

Sa vrha postrojenja u Prahovu vidi se nešto što u većini gradova u Srbiji još uvek ne postoji. Kontrolisan tok otpada koji ima početak, obradu i jasan izlaz. Nema improvizacije, nema „nestajanja“, nema premeštanja problema iz jedne tačke u drugu. Sve što uđe u sistem mora negde da završi, i to završava pod kontrolom.

Istovremeno, isti taj tok u većem delu zemlje i dalje završava na deponiji. Bez razdvajanja, bez evidencije, bez pokušaja da se iz njega izvuče vrednost. Otpad ne prolazi kroz sistem. On se samo pomera dok ne prestanemo da ga gledamo.

U tom raskoraku nastaje i pogrešna dilema o spalionicama, kao da se radi o izboru između dve alternative koje se međusobno isključuju.

U javnosti se često čuje da će spalionice ugroziti reciklažu. Ta tvrdnja ima smisla samo u sistemima koji već funkcionišu. U sistemima koji ne funkcionišu, ona promašuje realnost, jer polazi od pretpostavke da postoji nešto što može biti ugroženo.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Jer Srbija danas nema konflikt između reciklaže i spaljivanja.
Ima konflikt između sistema i odsustva sistema.

Otpad nije homogena masa koja se „rešava“. On je tok koji mora da se razdvoji na ono što ima vrednost i ono što je trošak. Jedan deo tog toka završava u reciklaži, gde postoji tržište i logika ponovne upotrebe. Drugi deo nema tu vrednost, i upravo tu počinje pravi problem upravljanja otpadom.

U evropskim gradovima koji imaju razvijene sisteme, reciklaža komunalnog otpada stabilno se kreće između 50 i 60 procenata. Sve preko toga zahteva eksponencijalno veće troškove i složeniju logistiku. Ono što ostaje, u pravilu između 40 i 50 procenata, ne nestaje.

Završava u spalionicama, kao standardni deo sistema, a ne kao njegova devijacija.

Tu se zatvara krug. Ne zato što je to savršeno rešenje, već zato što je jedino koje priznaje da ostatak postoji i da mora da bude kontrolisan.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Bez spalionice, taj ostatak ide na deponiju, gde ostaje decenijama, proizvodi metan, zagađuje podzemne vode i generiše trošak koji se nikada ne vidi u trenutku donošenja odluke. Sa spalionicom, isti taj tok ulazi u kontrolisan proces, smanjuje zapreminu i do 90 procenata, stabilizuje se i pretvara u energiju. Otpad prestaje da bude pasivni teret i postaje aktivni deo sistema.

U praksi, to znači da jedna tona otpada može da proizvede između 500 i 700 kWh električne energije ili značajnu količinu toplotne energije. U gradovima severne Evrope, to nije dodatak postojećem sistemu. To je deo osnovne energetske infrastrukture, isto koliko i gas ili daljinsko grejanje.

Ako se ta logika spusti na lokalni nivo, slika postaje još jasnija. Grad poput Zrenjanina generiše oko 50.000 tona komunalnog otpada godišnje. Čak i uz najoptimističniji scenario izdvajanja, ostaje najmanje 20.000 do 25.000 tona koje nemaju tržište, nemaju kupca i nemaju alternativu.

med vojvodic 650x150 2s
mini baby spa zrenjanin 650 s

To nije greška sistema. To je njegova neizbežna komponenta.

Pitanje je samo šta se sa njom radi.

Ako se ignoriše, završava na deponiji i postaje dugoročni problem. Ako se kontroliše, ulazi u sistem i postaje upravljiv tok.

U tom smislu, spalionica nije tehnologija izbora, već tehnologija priznanja stvarnosti. Ona postoji zato što ostatak postoji, a ne obrnuto.

Problem nastaje kada se ova logika obrne i kada se postrojenje posmatra kao početak sistema, umesto kao njegova poslednja tačka. Tada kapacitet počinje da diktira tok, umesto da tok definiše kapacitet. U takvim situacijama, rizik da reciklaža bude potisnuta zaista postoji, ali ne zbog same spalionice, već zbog pogrešno postavljenog sistema.

Razlika nije u tehnologiji, već u redosledu.

U uređenim sistemima prvo se izdvoji ono što ima vrednost, zatim se izmeri ono što ostaje, i tek onda se projektuje rešenje za taj ostatak. U neuređenim sistemima taj redosled ne postoji, pa svaka infrastruktura, bez obzira na namenu, počinje da radi ono za šta nikada nije bila projektovana.

Ono što se u Prahovu vidi jeste suprotna logika. Infrastruktura koja ima potencijal da preuzme deo otpada koji danas nema nikakvu kontrolu nad sobom. Ne kao zamena za reciklažu, već kao zamena za iluziju da problem nestaje kada ga sklonimo iz vidokruga.

U zemlji u kojoj se i dalje više od 90 procenata otpada odlaže, svako postrojenje koje taj procenat smanjuje uvodi novu vrstu discipline u sistem. Ne zato što rešava sve, već zato što prvi put uvodi granicu iza koje otpad više ne može da ide nekontrolisano.

Na kraju, pitanje više nije da li spalionica ugrožava reciklažu.

Pitanje je da li postoji sistem koji zna šta radi sa sopstvenim ostatkom.

Jer bez tog dela, reciklaža nije zatvoren ciklus.
Ona je samo prvi korak u sistemu koji nikada ne dolazi do kraja.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!

Ostavite komentar:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px