Putovanje avionom – šta se promenilo posle 120 godina od prvog leta!?

Zrenjanin – Putovanje avionom…

Obično se smatra da sa vremenom dolazi i napredak, da stvari postaju bolje. Nedostaci i loša rešenja pre ili kasnije bivaju otklonjeni, inovacije i poboljšanja se usvajaju i primenjuju. Posledično, smanjuje se prostor za greške, loše koncepte i rešenja pa bi sve moralo biti lepše i lakše. Ovakav sled dešavanja je nekako logičan i nameće se sam po sebi ali da li je baš uvek i svuda ovako?

Prošlo je bezmalo 120 godina od prvog leta avionom, 109 godina od prvog komercijalnog leta uopšte i i 104 godine od prvog medjunarodnog putničkog leta. Vazdušni transport se za ovo vreme razvio vrtoglavom brzinom i do neverovatnih razmera.

Od malog Ford Trimotora koji je pre skoro jednog veka prevozio svega 11 putnika došlo se do Erbasa 380, dvospratnog giganta kapaciteta od 550 do čak 850 putnika. Putnički letovi su pre jednog veka obavljani samo preko dana i na kratkim rutama, dok sadašnji mlaznjaci krstare nebom i danju i noću, povezujući daleke kontinente.

putovanje avionom 01
foto: unsplash .

Oluje se danas preleću ili zaobilaze, loša vidljivost ni izbliza nije problem kao nekada, a avioni praktično sami sebe spuštaju na pistu. Reklo bi se – progres je nezaustavljiv i ko zna kakva će unapredjenja doneti budućnost.

1320x150 zrenjaninski zr klik volim zr

Nije baš sve tako ružičasto, na žalost...

Poboljšana bezbednost leta, sve “inteligentniji” putnički avioni kao i unapredjeni sistemi nadzora i podrške na zemlji i u vazduhu koštaju i to prilično. Investicije u razvijanje novih i efikasnijih doktrina, dizajna i tehnologija zahvataju sve više u ostvarenu dobit i predvidjene fondove. Pored ovoga, nekako se stiče utisak da je svet od sedamdesetih godina prošlog veka konstantno u uslovima ekonomske krize, manje ili više izražene. Uzevši sve ovo u obzir, postaje jasno da vazdušni transport postaje sve skuplji u pogledu održavanja bezbednosti, funkcionisanja i razvoja. To negde mora biti naplaćeno. Pošto je jasno da se nijedna aviokompanija ne može odreći profita, ni jednog promila, tu cenu mora platiti putnik. Pa evo par načina na koji se to postiže…

putovanje avionom 03
foto: unsplash .

Sve je skuplje, sve se naplaćuje

Iz godine uz godinu porast cena karata u svim klasama je evidentan. Cena čuvenog A1 kerozina koji pokreće mlaznjake kreće se uglavnom uzlaznom putanjom, isto važi za aerodromske i tzv “onboard” usluge, a o održavanju i širenju flote jedne aviokompanije ne treba ni govoriti. Niskobudžetne (low-cost) aviokompanije su bile veoma popularne prethodne decenije, nudeći karte po veoma niskim cenama, medjutim, više nije baš tako. Ovakav let neće napregnuti novčanik samo ako nekoliko meseci unapred rezervišete mesto u avionu i sa sobom nosite samo najneophodnije stvari. 

Promotivne avio-karte se brzo rasprodaju, kasnije rezervacije koštaju znatno više, a svaki kilogram prtljaga preko limita aviokompanije se dodatno plaća, i to se baš oseti. Tako dolazimo do toga da low-cost kompanije ponekad nude skoro identične uslove kao i redovni avio-prevoznici, ali za razliku od njih, koriste manje aerodrome udaljenije od velikih gradova. Osim toga, nivo kvaliteta usluge počinje da opada a broj žalbi budžetskih putnika raste. Sa druge strane, karte za najskuplja mesta u avionu se i dalje odlično prodaju…

halo taxi 1 sponzor vesti
malo jezero 460

Što više sedišta, što više putnika, sve manje komfora

Stariji sugradjani, koji su leteli osamdesetih godina prošlog veka,  verovatno se sećaju onih udobnih fotelja u ekonomskoj klasi. Čoveku se činilo da čak i u toj skromnoj opciji koju nudi avioprevoznik, i njemu sleduje barem mali deo glamura i romantike letenja. Enterijer putničkih aviona, naročito širokotrupaca za interkontinentalne letove, delovao je nekako prostranije. Danas više nema te vrste komfora. Sedišta u ekonomskoj klasi i dalje su udobna i ergonomski oblikovana ali raspored sedišta deluje zgusnutiji, a razmak izmedju redova sedišta manji. Takodje, veoma često se čuju kritike na račun nedovoljno prostora za noge izmedju sedišta. Sve je to posledica potrebe da aviokompanija ostvari maksimalan profit po jednom letu. Naprosto, neophodno je da se smeštajni kapacitet letelice iskoristi do maksimuma i taj kriterijum je upravo doveo do ovakvog dizajna ekonomske klase. Naravno, postoji donji limit komfora koji se mora ispoštovati i putnik i dalje može očekivati relativno udoban smeštaj. Ništa više od toga.

Gužva na zemlji, gužva u vazduhu, veći novčani obrt

Nisu se stvari promenile samo u avionu. Doba globalne ekspanzije vazdušnog saobraćaja i dalje traje. Ekonomska kriza, naročito intenzivirana tokom zadnje decenije, kao i pandemija KOVID-a, ozbiljno su uzdrmale funkcionisanje aviokompanija širom sveta ali nisu ga obustavile. Naprotiv, oporavak je evidentan a to je najuočljivije – na aerodromu. Ponovo su se vratile gužve, naročito tokom letnje sezone. Redovi i duga čekanja na check-in šalterima, pasoškim i carinskim kontrolama i baggage claim zonama ponekada deluju obeshrabrujuće.

putovanje avionom 02
foto: unsplash .

O ovome najbolje govore statistike. Njujorški aerodrom Kenedi (čuveni JFK) je za jul prošle godine objavio podatak od preko 2 691 000 putnika koji su koristili njegove usluge. Londoski Heathrow  “ugosti” preko 210 000 ljudi svakog dana a ništa nije bolje ni na drugim većim čvorištima (hub-ovima).

Gužva je i van terminala. Pomenuti veliki aerodromi dnevno prihvate i otpreme preko hiljadu letova. To znači da u svakom trenutku veliki broj aviona poleće i sleće, rula ka gejtovima i od njih. Usled ovoga, ponekada dolazi do zastoja tokom njihovog kretanja na zemlji i medjusobnog propuštanja. Takodje, dešava se da zbog loše komunikacije ili zakasnele reakcije avion na zemlji prinudi avion u prilasku da obustavi sletanje i krene u tzv. go-around. Ovakve situacije stvaraju dodatni utrošak vremena, goriva, novca i strpljenja. Nije lako ni pilotima ni kontrolorima, budite uvereni.

Uzevši sve u obzir...

Zlatno doba putničkog saobraćaja je, čini se, ostalo u prošlosti i pitanje je da li će se ikada ponoviti. Svet prevoza ljudi i dobara danas se “vrti” skoro isključivo oko ostvarene dobiti i ušteda. Konkurencija medju avioprevoznicima je ogromna. Avio-saobraćaj, sam po sebi, nikada nije ostvarivao ogromne zarade u odnosu na troškove operacija, tako da je bitka za svaki dolar ili evro brutalna. Što više zaraditi, što više uštedeti – to je ključ opstanka. Loša vremena donose sa sobom i loša iskustva, što se odnosi i na putovanje avionom. Zato, rezervišite karte koji mesec unapred, spakujte samo ono najneophodnije i naoružajte se strpljenjem. Prijatan i miran let Vam želim, sa što manje peripetija i gundjanja u sedištu.

Piše za portal volimzrenjanin.com Goran Antonijević FAA vazduhoplovni dispečer

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

Pročitajte i ove vesti ⭐️

Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
Napišite komentar na ovu vest
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!

Ostavite komentar:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 6 ČLANAKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od koja posluje u našem gradu već 20 godina.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Portal volimzrenjanin.com
Web Solution Media od
Konstantina Danila 26a
PIB: 100905915
MB: 08677808
info@volimzrenjanin.com
Raiffeisen Banka
265-2310310001201-96

zr u srcu bez poz 270px