Grad koji nema model za građevinski otpad, zapravo subvencioniše divlje deponije: Prvi tekst u serijalu o građevinskom otpadu

Građevinski otpad
Podržite rad portala

“Materijali su u samom srcu ekonomije.”

OECD, Global Material Resources Outlook to 2060

Na periferiji grada, pored atarskog puta, stoji gomila šuta.

Nije to spektakularna deponija. Nema dima, nema plastike koja leti. Samo beton, cigla, komadi keramike i malo armature. Teško, sivo, tiho. Nije dramatično. Ali je sistemski simptom.

Svi znamo da je to zabranjeno.

Ali pitanje koje se retko postavlja glasi: da li postoji jednostavan, legalan i cenovno razuman način da građanin ili mali izvođač radova preda deset, dvadeset ili pedeset kubika građevinskog otpada?

Građevinski otpad nije sporedan tok. U Evropskoj uniji on čini oko 35 do 40 procenata ukupno generisanog otpada prema podacima Eurostata. Evropska regulativa predviđa cilj od najmanje 70 procenata ponovne upotrebe i reciklaže otpada od građenja i rušenja. To znači da se ovaj tok ne posmatra kao problem koji treba sakriti, već kao resurs koji treba organizovati i iskoristiti.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Ako primenimo evropski referentni opseg od približno 500 do 800 kilograma po stanovniku godišnje, grad veličine Zrenjanina generiše između 50.000 i 80.000 tona otpada od građenja i rušenja svake godine. To nije apstraktan broj. To su desetine hiljada tona betona, cigle, maltera i zemlje koje moraju negde da završe.

Ako za takav tok ne postoji jasan model, sistem ne zabranjuje divlje deponije. On ih proizvodi.

A to u praksi znači najbližu livadu, atar ili poljski put.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Problem nije samo u onome ko je istresao šut. Problem je u tome što je paralelni, ilegalni sistem jednostavniji i jeftiniji od legalnog. Kada je legalni kanal komplikovan, skup ili logistički nedostupan, tržište uvek pronađe alternativu. U ovom slučaju, alternativa je divlja deponija.

Ako ne postoji jasno određena lokacija za prijem otpada od građenja i rušenja, ako nema poznate i razumne cene po toni ili kubiku, ako male količine niko neće da primi i ako nema opreme koja bi beton pretvorila u koristan materijal, onda grad ne samo da gubi kontrolu. On praktično stvara uslove u kojima je ilegalno rešenje lakše od legalnog. U takvoj situaciji, divlja deponija nije izuzetak. Ona postaje najjednostavniji izlaz. I tada grad indirektno subvencioniše divlje deponije, jer je nered organizovan bolje od reda. To nije stvar loše volje pojedinaca, već praznine u sistemu.

Jer ono što nema organizovan izlaz, uvek pronađe neorganizovani.

laki vet veterinar 650x150s
med vojvodic 650x150 2s

Građevinski otpad nije nerešiv problem. Beton i cigla se mogu drobiti i ponovo koristiti u niskogradnji, za tampon slojeve, za sanacije. Metal se odvaja i vraća u tok sirovina. Zemlja se koristi za nivelaciju i tehničke zahvate. Uređen sistem znači kontrolisanu zonu prijema, vaganje, razdvajanje, obradu i evidentiranje količina. To nije luksuz. To je elementarna komunalna infrastruktura.

Bez toga, svaka zabrana ostaje samo rečenica u propisu.

Grad koji ulaže u puteve, zgrade i dozvole mora da uloži i u kraj tog procesa. Jer svaki renovirani stan, svaka srušena garaža i svaka nova kuća proizvode šut. To je matematička izvesnost, ne moralna dilema.

Ako nema modela, nema ni kontrole. Ako nema kontrole, nastaje paralelni sistem. A paralelni sistem je uvek brži, jeftiniji i prljaviji.

Zato pitanje građevinskog otpada nije pitanje estetike. To je pitanje upravljanja. Dok god je lakše istresti šut na livadu nego ga predati u sistem, divlje deponije neće biti incident. Biće logična posledica.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!

One comment

  1. Зар неко очекује од оних који су издали Косово и иду да арлаучу у Арену за 3000 да им је стало до наше земље?

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px