Hrišćani koji poštuju gregorijanski kalendar, danas slave najveći praznik - Uskrs
KATOLIČKI USKRS
Praznik nad praznicima označava uskrsnuće Hrista i pobedu života, što je i suština hrišćanskog učenja.
Uskrs se slavi u spomen na Hristovo uskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom.
Crkvena učenja kazuju da je Isus razapet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica „neverni Toma“.
Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je dati ljudima hrabrost i nadu za još jednu godinu.
Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji od uskršnjih vatri, procesija (crkvene povorke – litije) s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i urkrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.
Ovo je već drugi Uskrs koji se slavi u vreme pandemije, pa su mnogi običaji izostali.
Najveći broj vernika, Uskrs će provesti u krugu najbližih, uz tradicionalnu uskršnju trpezu, na kojoj su obavezni barena šunka, farbana jaja, mladi luk i rotkvice.
