Savremena galerija Zrenjanin – Umetnost za sve: Mapiranje sinteze u Zrenjaninu i okolini

Zrenjanin – Savremena galerija

Podelite vest

Uz paralelno izlaganje skulptura iz fonda Savremene galerije Zrenjanin i fotografija skulptura zrenjaninskog fotografa Jovanja Njegovića Drndaka koje su postavljene u krugu zrenjaninskih fabrika i javnih ustanova čiji su autori značajni umetnici (Jovan Soldatović, Tomislav Kauzlarić, Milija Nešić, Nandor Glid…) mapiraće se i objasniti podsticaj Savremene galerije Zrenjanin odnosno Umetničke kolonije Ečka na stvaranje ovakvog oblika sinteze.

savremena galerija zrenjanin 002
Savremena galerija Zrenjanin
savremena galerija zrenjanin 021
Slavica Žarković - Savremena galerija Zrenjanin

Na samom početku, posetiocima se obratila Slavica Žarković viša kustoskinja/istoričarka umetnosti Savremene galerije Zrenjanin:

Ovom izložbom pokušali smo da mapiramo i donekle pojasnimo potrebu za sintezom odnosno za udruživanjem oblika likovne umetnosti sa oblicima radne i životne sredine u Zrenjaninu i okolini kao i da objasnimo kakvu je ulogu Savremena galerija Zrenjanin imala u svemu tome. Na izložbi su paralelno postavljene skulpture iz fonda Savremene galerije Zrenjanin i fotografije skulptura koje su postavljene u krugu zrenjaninskih fabrika i ustanova. Autor fotografija je Jovan Njegović Drndak.

Izložba Umetnost za sve se u velikoj meri oslanja na izložbu koju je 1981.g. Savremena galerija Zrenjanin je realizovala u svom izložbenom prostoru u Ečki izložbu pod nazivom Sinteza koja je kroz fotografije predstavila ostvarene oblike sinteze u Vojvodini u periodu od 1953. do 1980. godine. Tokom više od trideset godina stvarana je u Vojvodini, ali i u Jugoslaviji, javna umetnost koja je bila reprezent razvoja samoupravnog socijalizma koje je podjednako razvijalo kako privredu i industriju tako i kulturu i umetnost, odnosno vršena je jedna modernizacija društva u cilju obnove građanskog života.

Ova izložba je tada učinila pokušaj da se ukaže na neke uspelije pokušaje sinteze koji su se začeli u Vojvodini paralelno sa osnivanjem umetničkih kolonija tokom pedesetih godina prošlog veka. Na tom talasu prve su osnovane kolonije na Paliću i Iloku 1950, koje su ubrzo i ugašene, da bi 1952. godine bila osnovana kolonija u Senti, a već sledeće 1953. u Bačkoj Topoli. Do kraja šeste decenije još će biti osnovane kolonije u Bečeju 1954, u Kikindi 1955. i u Ečki 1956. godine. Prva se kolonija u Bačkoj Topoli opredelila za sintezu obavezujući opštinskim Statutom investitore na teritoriji opštine da prilikom izgradnje administrativnih, sudskih, društvenih, kulturnih i drugih objekata obavezno opredele sredstva i za likovnu obradu određenih površina na zgradama.

Tim činom umesto da dobije galeriju Bačka Topola je postala „grad galerija“. Kolonija u Ečki, osnovana 1956. godine, je kroz različite načine pokušavala da tokom godina pronađe svoju autentičnost, uvodeći razne novine ali i primenjujući modele koje su ustanovile druge kolonije i koji su se ispostavili delotvorni kako za umetnost tako i za sredinu u kojoj deluje. Savremena galerija Zrenjanin je, kao organizator kolonije u Ečki, očigledno pretendovala da preuzme ulogu posrednika, odnosno centra koji omogućava saradnju između umetnosti odnosno umetnika i industrije koja se intenzivno razvijala u Zrenjaninu.

SKULPTURE I FONTANE U SLOBODNOM PROSTORU

Zrenjanin Trg slobode – Ljubica Tapavički, Prelja, 1956; Kaštel Ečka – Tatjana Stefanović Zarin, Žena (Devojka sa pticom), 1962; Jovan Kratohvil, skulptura (nestala); Vojin Stojić, Sunce, 1956 (nestala); Park Gradske kuće Zrenjanin; Jovan Soldatović, Konj, 1958; 2.Jovan Soldatović, Dečak i lane, 1956; Victoria Starch doo Zrenjanin (Kombinat Servo Mihalj); Ilija Kolarović, fontana, 1958; Šinvoz: Tomislav Kauzlarić, Modularna skulptura (Metalne krošnje), 1976; Milija Nešić, Skulptura (Točak), 1976, Milorad Tepavac, fontana, 1976, (uništeno); Milorad Tepavac, fontana, 1976, (uništeno); Žitoprodukt: Aleksandar Zarin, Fontana života, 1977; Privatno lice (Proleter – fabrika tepiha); Anton Kraljić, Žena koja pliva, fontana, 1978; Srbijagas (NIS-Naftagas) Nandor Glid, Žar ptica, 1979; Jovan Soldatović.

KATALOG SKULPTURA U KOLEKCIJI SAVREMENE GALERIJE ZRENjANIN

NANDOR GLID (Subotica, 1924 – Beograd, 1997) Glava Piva Karamatijevića; ALEKSANDAR ZARIN (Srpska Crnja, 1923 – Beograd, 1998) U slavu Sunca (Ruka IV), 1962; TOMISLAV KAUZLARIĆ (Malinska na ostrvu Krk, 1934 – 1992), Objekat (Kvadrant B), oko 1970; JOVAN KRATOHVIL (1924 – Beograd,1998) Jama, 1957; JOVAN SOLDATOVIĆ (Čerević, 1920 – Novi Sad, 2005) Ženski akt, 1962; TATJANA STEFANOVIĆ ZARIN (Beograd, 1924 – Beograd, 2011) Žena (Devojka sa pticom), 1962; VOJIN STOJIĆ (Vranje 1921 — Beograd, 2001); Buđenje, udar I (Buđenje), 1968; LjUBICA TAPAVIČKI (Taraš, 1925 – Beograd, 2006) Prelja, 1956 Ženski akt (Igračica), 1953; MILORAD TEPAVAC (Zemun, 1939) Modulirana skulptura, 1974.

Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
Napišite komentar na ovu vest

Ostavite komentar:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

POSLEDNJIH 5 ČLANAKA

Novosti volimzrenjanin.com

Prijavite se na naš „Newsletter“ a mi obećavamo da vas nećemo gnjaviti sa dosadnim mejlovima jer to i nama smeta.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od koja posluje u našem gradu već 20 godina.

Poslovni podaci:

Portal volimzrenjanin.com
Web Solution Media od
Konstantina Danila 26a
PIB: 100905915
MB: 08677808
info@volimzrenjanin.com
Raiffeisen Banka
265-2310310001201-96

volim zrenjanin logo jul 2022