Zrenjanin - 14. Bijenale akvarela
Savremena galerija Zrenjanin je ove godine, po 14. put, organizovala Bijenale akvarela, jedan od najznačajnijih događaja iz oblasti kulture u našem gradu.
Bijenale akvarela u Zrenjaninu je pokrenuto još 1991. godine sa osnovnom idejom stimulisanja umetnika za rad u tehnici akvarela, u okviru savremenog likovnog stvaralaštva. Više o tome i o istorijatu ovog događaja za portal volimzrenjanin.com govori viša kustoskinja Sunčica Lambić Fenjčev iz Savremene galerije Zrenjanin.
-Organizovanje Bijenala akvarela bilo je logičan nastavak akvarelističkih susreta u Umetničkoj koloniji Ečka započetih osamdesetih godina prošlog veka. Tada je organizator, kao jedno od opravdanja za održavanje ovakvih okupljanja umetnika, naveo zapostavljenost akvarela u savremenoj umetničkoj praksi – kaže na početku razgovora Sunčica Lambić Fenjčev.
Savremena galerija Zrenjanin je osnovana 1958. godine, i to kao posledica postojanja Umetničke kolonije u Ečki, osnovane 1956. godine. Iščitavajući istorijat osnivanja i delovanja ove ustanove uočava se konstantna ambicija osnivača i rukovodstva za institucionalizovanjem galerije, zbirke i kolonije i ustanovljavanjem izložbene manifestacije širih razmera. To sve oslikava želju da Savremena galerija Zrenjanin i Umetnička kolonija Ečka ne budu galerija i kolonija lokalnog karaktera, već da svojim delovanjem i svojom zbirkom teže da postanu muzej od regionalnog odnosno nacionalnog značaja.
-S obzirom na to da je Umetnička kolonija Ečka svoje delovanje na okupljanju umetnika, sakupljanju umetničkih dela i formiranju zbirke započela pre zvaničnog otvaranja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1965), čini se da je u ono vreme možda među osnivačima kolonije postojala ideja da Ečka postane protivteža Beogradu, odnosno umetnički centar sa ove strane Dunava, ili čak spona između umetničkih centara, na prvom mestu Beograda i Novog Sada, pa i gradova iz drugih republika tadašnje Jugoslavije. U svakom slučaju, u odnosu na druge, ranije osnovane kolonije u Vojvodini, ostaje utisak da je Ečka imala mnogo veće ambicije – naglašava Lambić Fenjčev.
Nakon prvih godina od osnivanja 1956. Umetnička kolonija Ečka postigla je svoju „konceptualno-umetničku delotvornost“. Kao i ostale umetničke kolonije tokom druge polovine pedesetih godina prošlog veka ostvaruje pun smisao svog postojanja kao „svojevrsni agens modernističkog shvatanja slike i umetnosti“ (Sava Stepanov) u vremenu kada se umetnost još uvek borila za oslobađanje od socrealističkog dogmatizma.
-Tokom sledeće dve decenije, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada su dosegnute slobode stvaralaštva za koje su se kolonije borile tokom pedesetih i kada na jugoslovenskoj umetničkoj sceni postaje veoma dinamično usled postojanja ravnopravnih heterogenih poetika i insistiranju na individualnom, izgubiće se većina opravdanja za kolektivističkim duhom u umetnosti kakav je do tada negovan u kolonijama. Umetnička kolonija Ečka tih godina traga za novim konceptom, za novom energijom koja će revitalizovati njen organizam jer se nakon dve decenije postojanja uočava kriza u njenom radu – ističe Sunčica Lambić Fenjčev.
(nastaviće se…)
