Privreda i privrednici zarade 6,5 milijardi evra neprijavljivanjem radnika ali i profita!

Zrenjanin – Siva ekonomija

Podelite vest

Siva ekonomija u Srbiji je u padu.

Obim poslovanja mimo propisa među legalnom, registrovanom privredom, u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7% BDP-a. Reč je o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća godišnje obrnu zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita. Zato su dodatne mere, pre svega usvajanje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, neophodne u rešavanju jednog od najvećih ekonomskih izazova.

– Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita – rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije „Siva ekonomija u Srbiji 2022“, koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem.

gomex baner kampanja kuponi volimzrenjanin 31012023

Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni (kao i u prerađivačkoj industriji) i čak 13% radnika neformalno angažovano (na drugom mestu je poljoprivreda). 

U celokupnoj legalnoj privredi udeo zaposlenih na crno opao je sa 11 na 8,5% u proteklih pet godina i broj neformalno angažovanih radnika smanjen je za 200.000 što je još jedna potvrda pada sive zone.

siva ekonomija 2

– Veću sklonost ka aktivnostima sive ekonomije imaju preduzeća i preduzetnici koji su pokrenuli biznis pre najviše tri godine, preduzeća sa povezanim licima i firme bez zaposlenih. Znatno je povećana verovatnoća da će firme koje su u finansijskim teškoćama da posegnu ka sivoj ekonomiji – objasnio je Radulović.

halo taxi 1 sponzor vesti
malo jezero 460

Imajući u vidu da nijedna metodologija u svetu ne uspeva da 100% precizno izmeri sivu ekonomiju, NALED je u cilju obezbeđivanja što veće pouzdanosti nalaza, procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi. I nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone – sa 22,2 na 20,1% BDP-a u proteklih pet godina. Prema studiji, zajedno sa tzv. crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.

siva ekonomija 1

– Osim donošenja novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, važne mere bile bi i jačanje kapaciteta Inspektorata za rad i suzbijanje neformalnog rada, podrška razvoju bezgotovinskih plaćanja, preciznije usmeravanje kontrola na rizične firme, jačanje poreske kulture građana i privrede i dalje unapređenje makroekonomskog i regulatornog ambijenta – istakao je šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u Marko Danon, koji je zajedno s profesorkama Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Jasnom Atanasijević i Zoranom Lužanin, kao i Dušanom Kovačevićem iz NALED-a, izradio studiju po monetarnom metodu.

Da razvoj bezgotovinske ekonomije pozitivno utiče na smanjenje sive zone, pokazala je studija „Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju“. Podaci otkrivaju da je i po broju kartica po glavi stanovnika i po vrednosti bezgotovinskih transakcija, Srbija na pola puta od zemalja centralne i istočne Evrope, a da je za dve trećine slabija od razvijenih država EU.

Ukoliko bi povećala bezgotovinsku ekonomiju na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope, Srbija bi mogla da smanji obim sive zone za 3,4% BDP-a odnosno povećala bi poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje. Procena studije je da bi za to bilo potrebno šest do sedam godina.

– Da bi postigli ove rezultate, postoje jaki argumenti da vlada razmotri sveobuhvatan program podsticaja koji može da podrazumeva regulatorne mere, pravila i ograničenja gotovinskih i bezgotovinskih plaćanja, fiskalne mere kao što su recimo dobro ciljane subvencije ili poreske olakšice, ali i edukativne akcije za građane o značaju razvoja bezgotovinske ekonomije – rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, koji je studiju uradio sa profesorima Milojkom Arsićem i Svetozarom Tanaskovićem.

– Od 2015. Ministarstvo finansija sistemski pokušava da smanji fenomen poslovanja u sivoj zoni. Videli smo da je vrlo teško izračunati tačan procenat udela sive ekonomije i da različite studije pokazuju različite cifre, ali dobro je da pokazuju isti trend, a to je da se neformalno poslovanje smanjuje. Trenutno je u procesu i donošenje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije – rekla je savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović.

Tim lider GIZ–a Zlatko Milikić rekao je da su dve studije o obimu sive ekonomije, kao i studija o uticaju bezgotovinskih plaćanja realizovane u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje – Bolji način. Inicijativa podržava aktivnosti Vlade Republike Srbije na suzbijanju sive ekonomije. Projekat je pomogao izradu nacrta novog programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. za čiju se pripremu koriste i ove tri studije.

Inicijativa Bolji način je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

izvor: naled.rs

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!

Ostavite komentar:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px