Ovde je nekad bilo more: Priča o jezeru kod Belog Blata i o tome kako je Banat zaboravio svoju vodu

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati
Priča o jezeru kod Belog Blata
Podržite rad portala

„Voda je gospodar zemlje. Čovek je samo njen privremeni zakupac.“ – Holandska poslovica

Ako danas nekome kažete da je voda vekovima oblikovala Banat više nego plug, verovatno će vas pogledati sa nevericom. Dovoljno je da se provozate između Zrenjanina, Belog Blata, Perleza ili Ečke i videćete ono što svi vide: njive, pšenicu, kukuruz i suncokret. Ravnica deluje beskrajno i stabilno, kao da je oduvek izgledala upravo tako.

A nije.

Pre nego što su nastali kanali, nasipi, crpne stanice i melioracioni sistemi, veliki delovi Banata bili su ispresecani barama, ritovima, plavnim područjima i plitkim jezerima. Voda nije bila izuzetak. Bila je pravilo. Putovalo se drugačije, obrađivalo drugačije, gradilo drugačije i živelo drugačije. Danas je teško zamisliti da je prostor koji povezujemo sa poljoprivredom vekovima bio oblikovan upravo vodom.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Zbog toga priča o jezeru kod Belog Blata nije samo priča o jednom jezeru. Ono što ovu vest čini zanimljivom nije nestanak vode sam po sebi, već činjenica da je gotovo neprimetno nestalo i sećanje da je ta voda nekada postojala. Stariji meštani Belog Blata još uvek pamte vodu tamo gde je danas trska. Pamte ribolovce, čamce i ptice koje su bile toliko uobičajen prizor da ih niko nije smatrao nečim posebnim. Kao što retko razmišljamo o drvoredu kojim svakodnevno prolazimo ili o zgradi koja stoji na istom mestu celog našeg života.

Tek kada nešto nestane, postanemo svesni koliko je dugo bilo deo svakodnevice.

Problem je što jezero retko nestaje preko noći. Nema jednog događaja, jedne odluke ili jednog trenutka koji sve objašnjava. Voda se povlači polako. Jedna sušna godina smanji nivo. Sledeća produži trend.

med vojvodic 650x150 2s
mini baby spa zrenjanin 650 s

Isparavanje postane nešto veće nego ranije, padavine nešto manje. Svaka promena pojedinačno izgleda beznačajno. Njihov zbir promeni čitav predeo.

Najveći problem sa sporim promenama nije što se dešavaju polako. Najveći problem je što sećanje na prethodno stanje nestaje brže od same promene.

Zbog toga danas Banat često posmatramo kao prirodno suvu ravnicu. Kao prostor koji je oduvek pripadao poljoprivredi. Pri tome zaboravljamo da je najveći deo pejzaža koji danas smatramo „prirodnim“ zapravo rezultat vekova upravljanja vodom. Nasipi su građeni da zaustave plavljenja, kanali da odvedu višak vode, a melioracioni sistemi da omoguće razvoj poljoprivrede. To su bili ogromni inženjerski poduhvati koji su promenili izgled čitavog regiona i stvorili Banat kakav danas poznajemo.

Istorija ovog prostora zapravo je istorija odnosa čoveka i vode. Generacije pre nas borile su se sa poplavama, močvarama i nepredvidivim vodnim režimima. Veliki deo onoga što danas smatramo normalnim nastao je zahvaljujući ljudima koji su kopali kanale, gradili ustave i pokušavali da uspostave kontrolu nad prirodnim procesima. U tome su bili veoma uspešni. Toliko uspešni da smo posle nekog vremena počeli da verujemo kako je današnji izgled Banata oduvek postojao.

A upravo tu nastaje paradoks.

Kada sistem dugo radi uspešno, ljudi zaborave problem zbog kojeg je nastao.

Danas klimatske promene, duži sušni periodi, više prosečne temperature i promenjeni hidrološki režimi stvaraju uslove koji se značajno razlikuju od onih za koje su mnogi od tih sistema projektovani. Ono što je nekada bio problem viška vode sve češće postaje pitanje njenog nedostatka. Ne u slavini. Ne na računu za vodu. Već u samom prostoru.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Taj nedostatak postaje vidljiv u jezerima koja postaju plića, u barama koje kraće traju nego nekada, u staništima koja menjaju karakter i u pejzažu koji se menja toliko sporo da ga primećujemo tek kada pogledamo stare fotografije ili saslušamo priče ljudi koji ga pamte drugačijim.

Možda je zato pogrešno pitati zašto je nestalo jezero kod Belog Blata. Mnogo je zanimljivije pitanje koliko još promena prolazi ispod radara samo zato što se dešavaju dovoljno sporo da ih ne registrujemo kao problem. Jer prirodni sistemi ne šalju upozorenja na naslovnim stranama. Njihove promene postaju vidljive tek kada razlika između onoga što pamtimo i onoga što vidimo postane prevelika da bismo je ignorisali.

Nekada su ljudi u Banatu pokušavali da se odbrane od viška vode. Danas sve češće razgovaramo o njenom nedostatku. Između te dve slike nalazi se čitava istorija jednog prostora, ali i važna lekcija o tome kako funkcionišu sistemi.

Sistemi mogu da zaštite samo ono čega su svesni. A Banat je, izgleda, prvo počeo da zaboravlja svoju vodu.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!
Portal Volim Zrenjanin prihvatio je nadležnost Saveta za štampu i poštuje njegov Kodeks novinara Srbije.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px