Umetnički bunt je vrlo logičan kad ste mladi, jer se tada bunite protiv svega i svačega, čak i najčešće protiv sebe, a to je jedan od razloga zašto možete raditi dve noći uzastopno bez spavanja i bez hrane. Kad dođete u određene godine to se više ne može tako lako.
Prva sentenca koju kažem svojim studentima jeste da ne smeju nositi kapu u učionici i da ne smeju jesti u učionici. Ne smeju nositi kapu zato što, ako smo vizuelni umetnici, trebamo pokazati sebe i svoje lice. Druga stvar, pošto dugo i teško rade, većina studenata donese nekakvu hranu što je loše za njih i za one koji predaju, ako neko jede naročito nešto što miriše dosta čudno. Dalje, još jedna bitna stvar je ne studirati nešto što te ne zanima.
Ja ne znam puno o drugim vrstama umetnosti, znam nešto malo o teatru, o dizajnu i o ilustraciji, ali trenutnu scenu ovde bih ocenio kao neverovatno a to procenjujem po tome što vidim te radove objavljene u inostranstvu. Dakle naši umetnici su vrlo često cenjeniiji u inostranstvu, jer kako kažu niko nije prorok u svom selu.
Ja se nadam da će biti ljudi koji nisu umetnici. Ovo je relativno malo predavanje, a čak i kad su veća predavanja ja ih držim radi te jedne ili dve osobe kojima nešto mogu reći. Ostali čuju, odu popiju kafu i zaborave, međutim uvek postoji ta jedna ili dve osobe koje to zapamte i onda mi se pojave u životu 20 godina kasnije.“, rekao je autor izložbe Mirko Ilić.
