PISMA ČITALACA: Baka iz Zrenjanina, deset dana na Pedijatriji između suza, nade i borbe za dah deteta

05:28

• Pedijatrija, 2. sprat
• Imate prijem
• Silazim!

Kami je rekao: “Dati pogrešno ime stvarima i događajima doprinosi nesreći sveta”. Možda će ovih par reči proći nezapaženo jer je ulog previše veliki za bavljenje semantikom. Ipak smo robovi kratkih sadržaja; žutih i crnih naravno. Dugu malo ko i primećuje. Sveta malo ko obilazi jer, nije dobro videti da postoji bolje. Nije dobro van primitivnih okvira farme. Mogao bi i mediokritet da poželi krila. Draža nam je, prljavština – doduše tuđa. Svoju čuvamo u ubrusima koje odlažemo pokraj školjke kad dođe vreme da lučimo novu (počistiće tetkica!) Više volimo da pljunemo drugoga,  slinom iz silikonskih ustiju koju će takođe obrisati tetkica…Draže su nam objave po društvenim mrežama o ispucalim pločicama na bolničkoj terasi ili kupatilu, o tome kako roditelj “spava” na stolici pokraj postelje u kojoj mu se anđeo bori za dah…

Sve je draže od borbe za promene. Kao da je sestra kriva zbog oronule zgrade; kao da je njen izbor da vezuje noćne smene jer – nema ih dovoljno; kao da je tetkica kriva što nema ubrusa – da, baš ona nije uradila javnu nabavku za sredstva za higijenu.  Svima su pune oči suza, ali niko se ne odriče komfora.

Vreme je za korekciju te, naizgled – jednostavnosti. Đavo je u detaljima. Što bi Jung rekao – krajnje je vreme za trening koji se sastoji od sistematskog vežbanja isključivanja kritičke pažnje, čime se svest prazni od sadržaja. Viši smisao je početak i cilj. On je most ispunjenja i prelaska na drugu stranu.

Spoznaja i prihvatanje istine kako u biti ništa ne posedujemo nego nam je samo dato na korišćenje, trebalo bi da nam pruži snagu za prolazak kroz promene. Mi smo generacija “X”. Danas decu nazivaju generacijom “Z”. Ja ne znam za sledeće slovo u alfabetu…

00:00

• Pedijatrija, 2. sprat
• Imate prijem
• Silazim!