Koliko zapravo košta naš otpad — i zašto problem nije tamo gde mislimo!?

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati
Koliko košta naš otpad?
Podržite rad portala

„Ako želiš da razumeš sistem, pogledaj gde troši novac.“ – princip finansijske forenzike

Ova analiza zasnovana je na javno dostupnim dokumentima: Programu poslovanja JKP „Čistoća i zelenilo“ za 2026. godinu i budžetu grada Zrenjanina za 2026. godinu. Brojevi koji slede nisu procene, već izvedeni pokazatelji na osnovu dostupnih podataka.

Račun za odnošenje otpada u Zrenjaninu deluje jednostavno. Jedna stavka, jedan iznos, jedna usluga. Otpad se redovno odnosi i na prvi pogled ne postoji razlog da se o tome razmišlja dalje od mesečnog računa.

Slika počinje da se menja kada se ista usluga posmatra kroz količine i troškove. Na godišnjem nivou radi se o približno 55.000 tona otpada i rashodima komunalnog preduzeća koji prelaze 1,2 milijarde dinara.

Važno je naglasiti da se ovaj iznos odnosi na ukupne rashode komunalnog preduzeća, a ne isključivo na izdvojene troškove upravljanja otpadom.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Razlog za to je način na koji je finansijski model organizovan. Prihodi i troškovi objedinjeni su na nivou celog preduzeća, pa se različite delatnosti posmatraju kao jedinstvena celina. Novac se sliva u jedan „zajednički fond“ iz kojeg se finansiraju sve aktivnosti, bez jasnog razdvajanja koliko tačno košta upravljanje otpadom, a koliko ostale komunalne usluge.

Takav pristup sam po sebi nije sporan, ali značajno otežava uvid u tokove novca i stvarnu cenu pojedinačnih usluga.

Kada se ukupni rashodi dovedu u vezu sa količinom otpada, dobija se red veličine od oko 20 do 22 dinara po kilogramu, odnosno približno 170 do 190 evra po toni.

Istovremeno, iz budžeta grada vidi se i drugi sloj troška. Samo za javno-privatno partnerstvo vezano za deponiju, zajedno sa uklanjanjem divljih deponija i povezanim aktivnostima, izdvajaju se stotine miliona dinara godišnje.

Kada se ti iznosi povežu sa količinom otpada, proizilazi da budžet već danas nosi najmanje oko 66 do 74 evra po toni, i to bez pune operative JKP-a.

Deo cene već postoji kao direktan i dokaziv javni trošak, nezavisno od računa koji građani plaćaju.

Ukupan nivo troškova već je uporediv sa evropskim praksama. Razlika je u tome što takvi sistemi za tu cenu imaju infrastrukturu, separaciju i kontrolu tokova, dok se u Zrenjaninu proces svodi na sakupljanje i odlaganje.

U isto vreme, način naplate ostaje vezan za kvadraturu objekta. Cena je povećana za oko 33%, dok ukupni prihodi rastu znatno sporije, oko 18%.

Cena raste brže od prihoda.

U praksi, naplata ne prati realno opterećenje. Kvadratura nema stvarnu vezu sa količinom otpada, već predstavlja administrativnu aproksimaciju koja više ne odražava stvarnost.

Posledica je jasna: građani i privreda već plaćaju cenu koja je u značajnom raskoraku sa onim što za nju dobijaju. Problem je što to ne vide na jednom mestu, odnosno plaćaju i ono što ne vide na računu već se deo finansira kroz druge izvore.

med vojvodic 650x150 2s
laki vet veterinar 650x150s

Jedan deo pokriva se iz budžeta grada, kroz izdvajanja za upravljanje otpadom, uklanjanje divljih deponija i slične aktivnosti, dok drugi deo ostaje unutar samog preduzeća.

Gotovo polovina ukupnih troškova JKP, oko 640 miliona dinara, odnosi se na zarade zaposlenih. Sa oko 400 angažovanih, to daje prosečnu bruto cenu rada od oko 133.000 dinara mesečno, odnosno približno 75.000 do 77.000 dinara neto.

To nije visoka cena rada. To je veliki broj ljudi angažovanih na poslovima koji proizvode ograničen nivo usluge.

Uz to, planirani su i izdaci koji nemaju direktnu vezu sa operativnom efikasnošću, uključujući preko 10 miliona dinara za jubileje i više od 25 miliona dinara za pomoć zaposlenima.

Ovo nije izuzetak, već obrazac funkcionisanja.

U infrastrukturnim sistemima postoji odnos između rada, kapitala i organizacije. Kada su infrastruktura i organizacija razvijeni, potreba za radom po jedinici usluge opada. U suprotnom, teret se prebacuje na ljudski rad.

U tom trenutku, sistem više ne funkcioniše zahvaljujući organizaciji, već uprkos njoj.

Trošak rada prestaje da bude pitanje efikasnosti i postaje posledica nedostatka uređenog modela. U takvim okolnostima, uloga komunalnog preduzeća prevazilazi osnovnu delatnost i delimično preuzima funkciju socijalnog amortizera.

Troškovi se ne optimizuju, već raspodeljuju.

Istovremeno, ne postoje mehanizmi za stvarnu racionalizaciju. Ne meri se količina otpada po korisniku, ne postoji veza između generisanog otpada i cene, nema logističke optimizacije niti infrastrukture koja omogućava kontrolu tokova.

Postoji kontinuitet usluge, ali ne i upravljanje.

Dodatni sloj problema nalazi se u deponovanju. U budžetu grada za 2026. godinu planirano je oko 308 miliona dinara godišnje, što za oko 55.000 tona otpada daje približno 5.600 dinara po toni samo za odlaganje. Bez sakupljanja, transporta i drugih tretmana.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Ovo više nije operativni trošak, već cena budućeg modela.

Grad ulazi u dugoročan finansijski okvir koji će definisati troškove u narednim decenijama, dok trenutna cena i dalje nije jasno razdvojena po toni.

U praksi, to znači preklapanje dva sistema bez jasne veze između njih. U poređenju sa evropskim praksama, gde ukupni troškovi dostižu 150 do 250 evra po toni, Zrenjanin se već nalazi u tom rasponu. Razlika je u tome što taj trošak ne proizilazi iz razvijenog modela, već iz njegovog odsustva.

Zbog toga se problem ne može svesti na visinu cene niti na rad jednog komunalnog preduzeća.

Problem je u načinu na koji se tok otpada meri, organizuje i finansira.

U Zrenjaninu se otpad meri u tonama. Trošak nastaje po toni. Naplata se i dalje zasniva na kvadraturi. I u tom trenutku, matematika prestaje da važi.

Zrenjanin nema problem sa otpadom. Zrenjanin ima problem sa modelom koji pokušava da sakrije stvarnu cenu otpada.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!
Portal Volim Zrenjanin prihvatio je nadležnost Saveta za štampu i poštuje njegov Kodeks novinara Srbije.

One comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px