Kako izgleda ekonomija komunalnog sistema između računa građana i budžeta grada

Koliko zapravo košta tona otpada
Podržite rad portala

„Ne možete upravljati onim što ne merite.“ – Peter Drucker

Zrenjanin, 17. mart 2026. – U prethodnom tekstu otvoreno je pitanje načina na koji se u Zrenjaninu naplaćuje komunalni otpad. Većina građana tu uslugu plaća prema površini stana ili poslovnog prostora. Na računu se naknada obračunava kao jedinična cena pomnožena sa kvadratnim metrima objekta.

Takav model je administrativno jednostavan. Međutim, komunalni sistem u stvarnosti ne upravlja kvadratnim metrima. On upravlja materijalnim tokovima.

Otpad nastaje u domaćinstvima i poslovnim objektima, sakuplja se u kontejnerima, transportuje kamionima i na kraju završava na deponiji ili u postrojenjima za tretman. Svaka od tih faza ima svoju logistiku, infrastrukturu i troškove. Zbog toga se u komunalnoj ekonomiji sistem gotovo uvek posmatra kroz osnovnu jedinicu upravljanja: tonu otpada.

otpad 69b703a21e07e

Da bi se takav sistem mogao planirati, potrebno je znati kakav otpad uopšte nastaje u gradu. Zbog toga su komunalni sistemi obavezni da, u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za prikupljanje podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave, prikupljaju podatke o morfološkom sastavu otpada. Morfologija opisuje udeo pojedinih frakcija u ukupnom toku otpada, kao što su biootpad, papir i karton, plastika, staklo, metali i druge komponente. Takve analize predstavljaju osnovni alat planiranja komunalnih sistema.

Drugi ključni parametar je količina otpada koja nastaje po stanovniku. U većini evropskih zemalja količina nastalog komunalnog otpada kreće se između približno 350 i 450 kilograma po stanovniku godišnje. Kada se takve vrednosti primene na grad veličine Zrenjanina, dobija se red veličine od približno 40.000 do 45.000 tona komunalnog otpada godišnje.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Drugim rečima, komunalni sistem grada svakog dana mora da prikupi i transportuje više od stotinu tona otpada.

Upravo ta količina određuje kapacitete sistema. Broj kontejnera, kapacitet kamiona, organizacija transporta i kapacitet deponije ili postrojenja za tretman uvek su povezani sa realnom masom otpada koja nastaje.

Iz tog ugla gledano, račun koji građani dobijaju predstavlja samo jedan deo ekonomije sistema.

U Zrenjaninu se kroz komunalni račun uglavnom finansira sakupljanje i transport otpada, dok je deponovanje otpada uređeno kroz model javno-privatnog partnerstva, a trošak tog dela sistema grad izmiruje iz budžeta kroz ugovor o upravljanju deponijom.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

To znači da cena koja se vidi na računu nije i puna cena sistema koju građani zapravo plaćaju.

Ako se deo sistema koji se naplaćuje građanima kroz račun uporedi sa količinom otpada kojom grad uprlja, dolazi se do reda veličine od približno 100 evra po toni otpada za sakupljanje i transport. Kada se tome doda i trošak deponovanja koji grad plaća kroz javno-privatno partnerstvo, približno 60 evra po toni, dobija se orijentaciona sistemska cena koja je bliža 160 evra po toni komunalnog otpada.

Isti trošak može se posmatrati i iz druge perspektive, kroz trošak po stanovniku. Ako se ukupni trošak sistema uporedi sa količinom otpada koju generiše grad veličine Zrenjanina, dolazi se do reda veličine od približno 60 do 70 evra godišnje po stanovniku.

Posmatrano na taj način, trošak sistema ne izgleda neuobičajeno u evropskom kontekstu. U mnogim gradovima Evropske unije ukupni godišnji troškovi komunalnog sistema otpada nalaze se u sličnom rasponu po stanovniku.

laki vet veterinar 650x150s
med vojvodic 650x150 2s

Razlika postaje vidljiva kada se isti sistem posmatra po toni otpada. U jednostavnijim evropskim sistemima koji se uglavnom oslanjaju na deponovanje, trošak samog odlaganja često se kreće između približno 30 i 70 evra po toni, dok se ukupni troškovi sistema u takvim gradovima najčešće nalaze u rasponu od približno 70 do 120 evra po toni.

U tom poređenju postaje jasno da je u Zrenjaninu već samo sakupljanje i transport otpada približno na nivou ukupnog troška jednostavnijih sistema koji se uglavnom oslanjaju na deponovanje, dok ukupna cena sistema ulazi u gornji deo evropskog raspona.

U mnogim gradovima centralne Evrope ukupni troškovi upravljanja komunalnim otpadom kreću se između približno 130 i 180 evra po toni, dok u tehnološki najnaprednijim sistemima zapadne i severne Evrope često prelaze i 200 evra po toni.

Posmatrano na taj način, procena od približno 160 evra po toni u Zrenjaninu nije izvan evropskog raspona. Razlika je, međutim, u strukturi sistema, jer se takvi troškovi u evropskim gradovima najčešće vezuju za kompleksne sisteme sa razvijenom reciklažom i naprednim tretmanom otpada.

Drugim rečima, sistem u Zrenjaninu danas ima trošak koji je karakterističan za razvijene evropske sisteme upravljanja otpadom, ali bez njihove tehnološke strukture.

Upravo zato sledeće pitanje više nije koliko sistem košta, već šta korisnici za taj novac zaista dobijaju. Cena otpada nije statična kategorija, već posledica načina na koji je sistem organizovan. Optimizacijom logistike, organizacije sakupljanja i tokova materijala moguće je značajno smanjiti trošak po toni otpada, čak i bez velikih tehnoloških promena.

Zato komunalni sistem nije moguće razumeti samo kroz jedan račun.

Račun pokazuje način raspodele troškova među korisnicima. Ali stvarna ekonomija sistema postaje vidljiva tek kada se sagledaju svi delovi lanca: sakupljanje, transport i konačno trajno zbrinjavanje otpada.

Ako se model naplate po kvadratnom metru uporedi sa stvarnom količinom otpada u gradu, dobija se zanimljiv rezultat. U Zrenjaninu približno 75m2 prostora statistički „proizvede“ jednu tonu komunalnog otpada godišnje.

Naravno, kvadratni metri ne proizvode otpad. Otpad proizvode ljudi, njihove navike potrošnje i način na koji grad funkcioniše.

Kvadratura je samo administrativni način raspodele troškova.

A komunalni sistemi dugoročno uvek funkcionišu prema jednoj drugoj logici.

Oni ne upravljaju kvadratnim metrima.

Oni upravljaju tonama otpada.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!

Ostavite komentar:

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px