Otvaranje izložbe „Matija” u Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin

„Rodio sam se u Senti. Drugu godinu života proveo sam u Novom Sadu, odakle je rat sproveo moje roditelje i mene u Crnu Goru, u selo Velje Duboko. Tako su u kozji rog crnogorskih vrleti dospeli i Senta i Stara Kanjiža i Novi Sad i Matica srpska i Zmajova – kao mala daleka sunca na mapi mog detinjstva. U Veljem Dubokom sam bio jedini koji nije rođen u Veljem Dubokom i koji je to imao napismeno. U školskom dnevniku nije ni upisivano gde su rođeni drugi đaci, to se podrazumevalo. Samo je za mene pisalo „rođen u Senti”. To je bila moja izdvojenost. Među vršnjacima u selu sam bio jedini koji je video grad. Ne pomišljajući da priznam da se ničega ne sećam – a ko bi mi i verovao da se tako nešto može i zaboraviti – opisivao sam grad u kome sam se rodio onako kako sam ga izmišljao. To je bila moja prva kreacija.”