Najava: Otvaranje izložbe “deca u velikom ratu 1914 – 1918. Godine”

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati

sreda, 17.11.2021. u 18h, Salon NMZ

U sredu, 17. novembra 2021. godine, u okviru programa obeležavanja praznika Grada Zrenjanina u Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin u 18 časova biće otvorena izložba pod nazivom ”Deca u velikom ratu 1914 – 1918. godine”.

podnarednik gavric sa majorom tucovicem vojni muzej 2

Ova izložba realizovana je 2015. na inicijativu Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca iz Beograda, a zahvaljujući pomoći Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Arhiva Srbije, Vojnog muzeja, Radio televizije Srbije, Pedagoškog muzeja, Arhiva Srpske Pravoslavne crkve, Istorijskog arhiva Beograda i Istorijskog arhiva Vranje. Autori su Nada Petrović, Predrag Pavlović i Vidoje Golubović. Nadležni kustos u zrenjaninskom Muzeju je Vladislava Ignjatov, viši kustos, istoričar.  

Postavka predstavlja potresno svedočanstvo da u ratnim sukobima niko nije bio pošteđen. Sastoji se iz uvodnog dela i celina posvećenih stradanju srpske dece 1914. i 1915. godine, deci dobrovoljcima u srpskoj vojsci, albanskoj golgoti i stradanju dece u Srbiji pod okupacijom 1915-1918.

Deo iz kataloga „Deca u Velikom ratu 1914-1918. godine:

“ Mnogi dečaci koji su želeli da brane Srbiju i Beograd bili su odbijeni jer nisu imali ni 15 godina života. Želja je ipak bila jača: lagali su mladi Beograđani da im je osamnaest, da su jaki, snalažljivi, da sve mogu da izdrže. Ubeđivali su oficire da im daju puške, da ih provere, pa će i sami zaključiti da su sposobni za borbena dejstva. Dečaci raznih godišta, pristigli iz drugih delova Srbije i sa teritorija pod Austrougarskom, javljali su se i Savezu dobrovoljaca, koji je svoju ispostavu imao u kafani „Zlatni top“ (na današnjoj Varoš kapiji).

Svi omladinci i dečaci iz Beograda i unutrašnjosti, nakon upisivanja u dobrovoljce, ušli su u sastav Sremskog dobrovoljačkog odreda, koji je odsudno branio obale Beograda.

samo halo taxi
halo taxi 588 888
deca u bespucu albanije 2

Njihov komandir bio je poručnik Ignjat Kirhner, koji je iz austrougarske vojske neposredno pred rat prebegao Srbima. Komandir Kirhner je sve dečake i momčiće iz milošte zvao „jedno manguparija”, bezmerno ih je voleo i njima se ponosio. Čuvao ih je kao majka. Kada bi iz komande zatražili da preduzme izvesnu akciju, a njemu se činilo da ona traži više žrtava nego što donosi koristi, odbijao je.

O mladim braniocima Beograda ostao je i zapis dr Arčibalda Rajsa: „Oko Ade organizovana je bila prava marinska služba. Dobrovoljci u ovom logoru bili su sasvim mladi… Na ulazu u logor na straži nalazio se bosonogi mladić u košulji, s dečačkim lice, pravi lik sankilota iz velike revolucije…“

Za vreme drugog napada na Beograd 1915. godine dečaci su u jutarnjim časovima ginuli i osvećivali svoju poginulu braću i po ulicama na prostoru od Univerziteta do kalemegdanskih prilaza.

Kada su Nemci uhvatili u prvom borbenom redu neke dečake prvih razreda gimnazije koji su svojoj starijoj braći, gimnazijalcima dobrovoljcima, doneli preobuku i ostali u okršaju, streljali su ih iako su neki od njih bili ranjeni i bez oružja. Nakon okupacije Srbije neprijatelj se zverski svetio, ubijao je sve pred sobom pa i decu u kolevci.

deca u izbeglistu vojni arhiv Р 426 2

Stradalnička 1915. godina za srpski narod, vojsku i vladu završila se odstupajućim maršom ka Jadranskom primorju. U koloni koja se danima približavala moru bile su i deca, žene – ratnice, majke, sestre, verenice, izbeglice…

Svi su doživeli albansku golgotu. Umirala su deca od zime i gladi ali su se u izbegličkoj koloni i rađala nova nejač.

Sa srpskom vojskom u grčka ostrva stigao je i veliki broj dece.

U početku su bili smešteni u prolaznim logorima u Potamosu, Kontokali i Koradži, a teško bolesna u engleskoj bolnici za decu u gradu Krfu. Zbog iscrpljenosti i neuhranjenosti, mortalitet dece je prvih dana bio veliki. Posle kraćeg oporavka najveći deo dece, nepunoletnih mladića i studenata, preko 4.000, bilo je preveženo transportnim brodovima na Korziku, u Francusku u 43 škole i univerzitete, na dalje školovanje. Na teritoriji Grčke za srpsku izbeglu decu osnovana je gimnazija u Volosu, a u Solunu i na Krfu, osnovne škole i niže gimnacije. Za mladiće nesposobne za vojnu službu, formirane su na Krfu poštansko-telegrafska i šoferska služba.„

Tekst i foto: Narodni muzej Zrenjanin

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!
Portal Volim Zrenjanin prihvatio je nadležnost Saveta za štampu i poštuje njegov Kodeks novinara Srbije.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px