INTERVJU: Heroj Aleksandar Jovanov kilometrima pomera granice humanosti

mart 21, 2025
11:00 am
Kategorija: Intervju Volim Zrenjanin, ⭐️

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.

Aleksandar Jovanov

Zrenjanin 21.03.2025. Karatista velikog srca, Aleksandar Jovanov, iz Taraša, pre oko godinu dana pokrenuo je humanitarnu akciju kako bi prikupio sredstva za lečenje teško obolelog dečaka iz Kragujevca, Nikole Mrdakovića.

Prvi humanitarni maraton istrčao je od Taraša do Kragujevca, a potom je drugi maraton istrčao od Kragujevca do Ostroga, nakon čega je uspeo da sakupi dobar deo novca za lečenje malog Nikole.

Aleksandar predstavlja uzor svakome od nas, a njegova veličanstvena humanost nije se zaustavila na ovom delu. Nakon povrede noge, Aleksandar je na štakama prepešačio stotine kilometara podržavajući studente tokom protestnih šetnji, kao i na samim protestima. Uprkos povredi i bolu, nikada nije odustao i uvek je hrabro nastavljao borbu za boljim sutra.

O svojoj pustolovini i svim preprekama koje su ga sledile, govori za naš portal volimzrenjanin.com.

Da li nam možeš reći nešto više o sebi? Odakle si i čime se baviš?
„Zovem se Aleksandar Jovanov, dolazim iz Taraša, imam 22 godine. Trenutno sam na oporavku zbog povrede, ali se inače bavim karateom, igram fudbal i bavim se humanitarnim radom već oko godinu dana. Planiramo da nakon mog oporavka otvorimo humanitarnu fondaciju.“

Kako je protekao put za Vršac i koliko je bilo teško prepešačiti toliko kilometara na štakama? Kako si doneo odluku da kreneš na tako težak i dugačak put?
„Prvobitno sam došao u Zrenjanin da podržim studente i ljude koji kreću peške za Vršac, nisam planirao da šetam do tamo. Međutim kada sam osetio tu energiju rekao sam da moram krenuti sa njima pa makar i do Lazareva. Stigao sam do Lazareva i rekao sam idem do kraja! To je bilo prelepo iskustvo, i uz pomoć ljudi oko mene podneo sam to lako, sve vreme su uz mene bili kum i devojka. Kada su videli da sam ja sa štakama skupio snagu i uputio se ka Vršcu i ostalima je ta šetnja pala lakše. Sve je prošlo u najboljem redu, jedino su povrede na rukama, zbog štaka, bile ozbiljnije. Žuljevi na rukama bili su sanirani i to mi nije pravilo problem.“

Kakva atmosfera vas je dočekala pri povratku u Zrenjanin?
„Pre svega moram da spomenem prelepu atmosferu na dočeku u Sečnju, Plandištu i Vršcu. U Plandištu nas je dočekalo više ljudi nego što to mesto ima stanovnika! U Zrenjaninu nas je dočekao neverovatan broj ljudi i sve je prošlo bez incidenata.

Takođe, ubrzo nakon toga pešačio sam i do Bečeja sa srednjoškolcima. Organizacija do Bečeja bila je dosta lošija pa mi je taj put pao teže i fizički i mentalno. Zbog loše organizacije bila je prisutna nervoza, nisam dobro postavio zavoje na rukama i nakon samo 20 km već su me intenzivno bolele ruke. Kasnili smo oko dva sata sa dolaskom u Melence, ali se na kraju protest završio super.“

Prisustvovao si i protestu u Beogradu 15. marta, kako si došao do tamo i kakve emocije su vladale tokom tog protesta?
„Hteo sam da pešačim, ali kako sam prethodno pešačio i do Bečeja, odlučio sam da ovog puta idem kolima do Beograda. Dočekali su me kao da sam išao peške, oni su insistirali da zajedno sa njima prođem kroz špalir i dočekao nas je zaista neverovatan broj ljudi koji su držali upaljene bliceve i podržavali nas. Taj događaj i protest koji je održan sutradan u Beogradu, 15. marta, pamtiću do kraja života. Na protestu su se desili neki neverovatni istorijski momenti, poput brojnosti ljudi i same energije. Ponosan sam i na sebe i na studente jer je protest prošao mirno i bez incidenata sa naše strane.“

Prišao si žandarmeriji i zamolio ih da te pogledaju u oči, kako je izgledao taj susret i šta te je navelo na taj korak?
„Nakon zvuka koji je bio pušten, ljudi su počeli da beže na sve strane, a ja sam se našao usred te gužve. Izbili su mi štake iz ruku i bukvalno sam se odvukao pored puta. U životu nisam doživeo nešto poput toga, ljudi su odreagovali burno, plakali su i bili izbezumljeni. Na nekim snimcima se vidi i pomeranje drveća, neposredno pred sam zvuk. Videli smo i policiju koja se sklonila par sekundi pre zvuka-baš kada su trebali da budu tu za nas oni su pobegli i to je još jedan od razloga zašto sam im prišao kasnije. Naježim se kada se prisetim tog momenta, puno ljudi je bilo povređeno i završili su u urgentnom centru.

Nakon tog incidenta, prošli smo pored žandarmerije i morao sam da zastanem da ih upitam koga čuvaju-nas ili njih? Oni su ćutali pognute glave i nisam dobio odgovore, niti su pokazali da im je stalo. Krivo mi je što se tako završilo, ali što se nas tiče protest je prošao mirno.“

Ranije si se bavio karateom i učestvovao u humanitarnoj akciji za pomoć teško obolelom dečaku iz Kragujevca, možeš li nam reći nešto više o tome?
„Od malih nogu igram fudbal i bavim se karateom gde sam postigao veće uspehe. Sport me je oblikovao u čoveka kakav sam danas i naveo me je da učinim to humano delo. Sin od moje sestre oboleo je od benignih tumora na korici mozga i potrebna mu je operacija u Americi. Kada sam video koja svota novca je u pitanju, ubrzo sam krenuo da trčim do Kragujevca. Kum, Goran Ivanišević, me je pratio od samom početka na biciklu i nosio naše stvari.“

„Nakon toga odlučio sam da trčim do Ostroga i posle dva meseca ukupno smo sakupili oko 28000 eura. Novčana pomoć za malog Nikolu i dalje je potrebna i pozivamo vas da pomognete koliko možete! Tokom većeg dela puta imao sam problem s kolenom i vukao sam nogu, ali to me nije sprečilo da nastavim. Put je bio zahtevan, ali su volja i želja pobedile sve prepreke, a planiramo i da otvorimo humanitarnu fondaciju. Ponovi bih isto bez razmišljanja.“

Kako je došlo do povrede noge i da li će posledice biti trajne? Kako napreduje oporavak i da li ćeš se nakon istog vratiti starim navikama?
„Pre mesec i po dana imao sam operaciju verikocele u bolnici u Zrenjaninu, ta operacija je rutinska , ali je doktor prilikom operacije, skratio tetivu mišića leve noge i ja celu levu nogu ne osetim, čak imam bolove u butnom delu i pri najmanjem dodiru. To je povreda koja će me odvojiti od sporta sigurno na oko dve godine ili na duže. Nadam se da ću se oporaviti, ali za sada sve teče sporo. Boriću se svim srcem da se što pre vratim trčanju i sportu. Doktori kažu da tetiva neće moći da se oporavi sto posto, ali ja sam rekao da hoće i da može!“

Da li ćeš nastaviti da pružaš podršku studentima i šta te motiviše da nastaviš dalje hrabro kao i do sad?
„Nastaviću da pružam podršku, planiramo i da idemo u Beograd par dana pred miting koji je najavljen za 28. mart i da postavimo naše šatore, međutim o tome se i dalje dogovaramo. Dao sam ideju da se pešači iz Zrenjanina do Beograda i rekao da ću ja prvi krenuti peške za Beograd, kako bismo malo razbudili ljude. Nakon Beograda, energija ljudi je podeljena-dok su neki malo pali psihički, drugi su spremni da još više sebe daju u sve ovo. Mislim da nismo trebali tako brzo da odustanemo, ali bez obzira na to nastavićemo dalje i biću uz njih do kraja. Biću deo svake šetnje, koliko god to fizički budem mogao, a mogu mnogo!“

Kakav misliš da će ishod doneti blokade i protesti? Koja poruku imaš za kraj?
„Ne znam šta studenti planiraju za dalje, ali verujem da imaju još koji špil karata u rukavu. Mislim da će na kraju svi zahtevi biti ispunjeni i da će se sve završiti uspešno, voleo bih da se ubaci još koji zahtev među postojeće. Mislim da je posle Beograda svima jasno ko je na kojoj strani i da zaista treba da nam se priključe i da nam pruže podršku. Ako nisu u mogućnosti da dođu do protesta, mogu izaći ispred svojih kuća i podržati nas.“

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

Pročitajte i ove vesti…

Ključne reći - tagovi: Aleksandar Jovanov, intervju, vesti zrenjanin, Zrenjanin

INTERVJU: Heroj Aleksandar Jovanov kilometrima pomera granice humanosti

Zrenjanin 21.03.2025. Karatista velikog srca, Aleksandar Jovanov, iz Taraša, pre oko godinu dana pokrenuo je humanitarnu akciju kako bi prikupio sredstva za lečenje teško obolelog dečaka iz Kragujevca, Nikole Mrdakovića.

O svojoj pustolovini i svim preprekama koje su ga sledile, govori za naš portal volimzrenjanin.com.

Nakon tog incidenta, prošli smo pored žandarmerije i morao sam da zastanem da ih upitam koga čuvaju-nas ili njih? Oni su ćutali pognute glave i nisam dobio odgovore, niti su pokazali da im je stalo. Krivo mi je što se tako završilo, ali što se nas tiče protest je prošao mirno.“

35 godina „Zelenog zvona“: Priča o mestu koje je Zrenjanin upisalo na kulturnu mapu Srbije

REČ UREDNIKA: Poskupeo je taksi, a Zrenjanin i dalje nema pravi izbor

Vremenska prognoza: pretežno sunčano i prijatnije vreme! Jutarnje temperature od 13 dnevne do 30!

Leave a ReplyCancel Reply

Manifestacija – Banatska bajka – Raspored programa u narednom periodu