Čime ste se bavili u CERN-u? Zašto je važno da naši istraživači rade u međunarodnim timovima?
– Srbija ima kvalitetnu i pametnu decu i dobre naučnike. Sreća je da imamo potpisane ugovore sa CERN-om, kao i sa projektima na dva detektora. Našim ljudima je omogućeno da učestvuju u tim istraživanjima i da povremeno borave tamo. To je neponovljivo iskustvo, jer je na jednom mestu skoncentrisano puno pametnih ljudi. Njih možete da pitate i saznate sve što vam treba. Od kada su onlajn sistemi razvijeni puno toga sada može i preko interneta da se odradi, ali je boravak i rad na samom eksperimentu nezamenljiv.
Postoje razne oblasti koje se u CERN-u proučavaju. To je tunel dugačak 27 kilometara, i nalazi se 100 metara ispod zemlje. Tamo se ubrzavaju protoni na jako velikim brzinama, i na četiri mesta u tom tunelu su postavljeni detektori. Jedan od njih je Atlas, na kome sam radila, veličine petospratnice.
Za sam razvoj detektora korišćene su najsavremenije tehnologije i to je jedan od benefita istraživanja u fundamentalnoj fizici, zato što se mnoge stvari razvijaju usput. Tako je, na primer, u CERN-u osmišljen pet skener i veb. Oni su uvek prvenci u nečemu što ima primenu u svakodnevnom životu.
Kako tumačite podatak da se sve manje studenata odlučuje za studije pedagoškog smera fizike i rad u prosveti?
– To ne znači da oni nisu zaiteresovani za rad sa mladima, već da se opredeljuju za neki smer koji je neuporedivo teži, kao što je recimo istraživački. To verovatno rade jer osećaju ljubav prema nauci. Kada završe taj smer uvek mogu, u nekom momentu, da rade i u prosveti.
