Informativni portal Volim Zrenjanin l Web Solution Media info l [email protected]
Informativni portal
Informativni portal
„Kompleksna društva rešavaju probleme dodavanjem slojeva. Problem nastaje kada svaki novi sloj daje sve manji efekat.“ – Joseph Tainter
Na papiru, sve izgleda logično. Plastična flaša se odvoji, ubaci u odgovarajući kontejner, odveze na sortiranje, preradi i vrati u proizvodnju. Krug je zatvoren. Sistem funkcioniše.
Na terenu, ista ta flaša prolazi kroz nešto sasvim drugo. Mešani tokovi, neujednačen kvalitet, logistika koja kasni ili poskupljuje, tržište koje prihvata samo deo materijala. Krug koji je na papiru savršen, u praksi se prekida na više mesta.
Razlika između ta dva sveta nije u nameri. Razlika je u strukturi sistema.
Linearni model je jednostavan. Proizvodnja, upotreba, odlaganje. Tok je jednosmeran, bez potrebe za koordinacijom između više aktera. Materijal nema istoriju, nema identitet i nema obavezu da se vrati u sistem.
Jednostavnost tog modela nije njegova slabost. To je njegova operativna prednost.
Cirkularni model traži nešto potpuno drugačije. Materijal mora biti prepoznat kao resurs. Njegovo kretanje mora biti praćeno. Kvalitet mora biti kontrolisan. Mora postojati neko ko ga preuzima, neko ko ga koristi i neko ko garantuje da će taj tok imati ekonomski smisao.
Svaka od tih tačaka uvodi dodatni sloj koordinacije.
I tu se pojavljuje trošak koji se retko jasno izgovara. Ne trošak tehnologije, već trošak organizacije.
Ako je cirkularna opcija operativno složenija od linearne, sistem će se uvek vratiti na bacanje.
To nije pitanje svesti, niti ekologije. To je pitanje funkcionalnosti.
Upravo tu se uklapa logika koju opisuje Joseph Tainter. Sistemi rešavaju probleme dodavanjem slojeva. Više infrastrukture. Više pravila. Više kontrole. U početku, svaki novi sloj daje rezultat. Kasnije, isti taj sloj počinje da proizvodi više troška nego koristi.
Cirkularna ekonomija je, po svojoj prirodi, složenija od linearne. Ona ne može postojati bez dodatnih slojeva. Pitanje nije da li ti slojevi postoje, već koliki je njihov efekat.
U sistemima gde postoji jasna evidencija tokova, stabilna logistika i tržište koje može da apsorbuje sekundarne sirovine, ta kompleksnost ima smisla. U sistemima gde toga nema, kompleksnost počinje da radi protiv same ideje cirkularnosti.
Tada se dešava karakterističan obrazac. Materijal se formalno odvaja, ali nema stabilan put dalje. Kvalitet varira, pa ga tržište odbija. Logistika poskupljuje, pa transport gubi smisao. Administracija raste, pa proces postaje sporiji od jednostavne kupovine novog proizvoda.
Krug se ne zatvara. Samo se produžava.
U tom trenutku, sistem počinje da liči na nešto drugo.
Ne na zatvoren krug.
Već na pokušaj da rep maše psom.
Sekundarni tok pokušava da upravlja primarnim. Sistem koji je i dalje linearan pokušava da se ponaša kao cirkularan. Rezultat nije transformacija, već trenje.
U takvom okruženju, ponašanje aktera postaje potpuno predvidivo. Kupuje se novo jer je sigurnije. Ruši se jer je brže. Odlaže se jer je jednostavnije.
Ne zato što sistem ne razume cirkularnost, već zato što je linearni model i dalje lakši za izvršenje.
Zbog toga je pogrešno pitanje da li je cirkularna ekonomija dobra ideja. Ona jeste nužna. Problem nastaje u trenutku kada se pokuša primeniti bez osnovne infrastrukture koja tu ideju može da podrži.
U poslednje vreme, rešenje se često traži u digitalizaciji i veštačkoj inteligenciji. Tu treba biti precizan. Dodatni sloj tehnologije nema vrednost sam po sebi. Ako uvodi nove obaveze, nove unose podataka i novu zavisnost od platformi, on samo povećava kompleksnost sistema koji već ima problem sa kompleksnošću.
Efekat postoji samo ako se uklanja trenje na mestima gde sistem puca. Kada se zna šta postoji u sistemu. Kada se može verifikovati kvalitet. Kada se materijal može povezati sa korisnikom bez dodatnih posrednika. Kada logistika prestane da bude ograničenje.
U suprotnom, dobija se još jedan krug unutar kruga.
Zato se pitanje cirkularne ekonomije ne rešava kroz narativ, već kroz dizajn sistema.
Stabilni sistemi ne nastaju iz ideje da se materijal vrati u tok. Nastaju iz toga da je taj povrat operativno jednostavniji od njegovog odbacivanja.
Kada povrat postane lakši od bacanja, krug prestaje da bude ambicija i postaje realnost.
A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović
Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com
Pročitajte i ove vesti…
Udruženje ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape“ uputilo je apel svim ljubiteljima pasa da pomognu u pronalasku doma za predivnu Srnu
Druga Gradnulička gulašijada, održana u organizaciji Sportskog centra „Gradnulica“, okupila je veliki broj takmičarskih ekipa, gostiju
Atletičari zrenjaninskog AK Proleter ostvarili su zapažen uspeh prvog dana Prvenstva Srbije za mlađe juniore, koje se ovog vikenda održava
Mladi Zrenjaninac Dušan Antić osvojio je prvu nagradu na 16. književnom konkursu „Ljubav (ni)je samo reč“, koji organizuje Kulturni centar
Današnji datum, 14. jun, ostao je zabeležen u istoriji po brojnim događajima koji su obeležili politiku, nauku, kulturu i sport širom sveta.
Volim Zrenjanin Newsletter
Ne propustite više nijednu važnu vest!
10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.
Upoznajte nas…
Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.
Poslovni podaci:
Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90
