Cene evropske, a primanja skromna – Bukvar ekonomije Prof. dr Dejan Molnar

Imajući u vidu platežnu moć stanovništva, pomalo iznenađuje podatak da su u 2024. u Srbiji, u poređenju sa prosekom EU, bili skuplji obuća (za 4,7%), kućni aparati (za 10,7%) i elektronski uređaji (za čak 30%). Ništa manje ne čudi i ne zabrinjava činjenica da su kod nas, uprkos znatno nižim primanjima, tek neznatno niže cene komunikacionih usluga (za 8,6%), odeće (za 9,7%) i nameštaja (za 11,4%). Sve ovo ukazuje da na domaćem tržištu stvari ne funkcionišu najbolje. Naime, od intenziteta konkurencije zavise i marže distributera, veleprodavaca i maloprodavaca. Kada je ona nedovoljna, cene su po pravilu više, i obrnuto. Slobodna tržišna utakmica, nepostojanje ekskluziviteta na nabavku/uvoz i distribuciju pojednih proizvoda, veći broj trgovinskih lanaca, kao i bolja kontrola/regulacija sa ciljem da se spreči bilo kakvo dogovaranje između učesnika na tržištu bi moglo da doprinese usklađivanju nivoa cena sa platežnom sposobnošću građana (tražnjom). Tako bi došlo i do rasta životnog standarda, jer bi ljudi po nižim cenama za isti raspoloživ dohodak mogli da kupe više proizvoda i usluga. Ovo je posebno važno za segment prehrambenih proizvoda, čija skupoća najviše pogađa najugroženije slojeve stanovništva.