INTERVJU: Budimir Jovanović, predsednik Udruženja “Petrovgrad”, 8 godina od osnivanja…

oktobar 30, 2025
12:45 pm
Kategorija: Intervju Volim Zrenjanin, ⭐️

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.

Budimir Jovanović - Petrovgrad

Prošlo je osam godina od osnivanja Udruženja “Petrovgrad”?

„Da, tačno. Udruženje “Petrovgrad” osnovano je krajem 2017. godine. Cilj nam je bio da informišemo javnost i da što više ljudi sazna zbog čega smatramo da bi našem gradu, koji se danas zove Zrenjanin, trebalo vratiti staro ime – Petrovgrad. Volim taj izraz – “vratiti ime gradu” – jer je on to ime već nosio, i to od 1935. do 1946. godine.

Zašto smo baš taj trenutak izabrali za osnivanje udruženja? To je interesantno pitanje. Datum je 17. novembar, i on nije slučajan. Pre svega, 1918. godine, ulazak srpske vojske u ovaj grad i oslobođenje ovih krajeva, kao i kasnija odluka o prisajedinjenju, predstavljaju jedan od najznačajnijih događaja u istoriji srpskog naroda severno od Save i Dunava. To je jedan neverovatno važan događaj i ostvarenje vekovne težnje Srba i drugih slovenskih naroda da više ne budu potlačeni u Austrougarskoj monarhiji. Upravo zbog obeležavanja stogodišnjice tog istorijskog događaja, smatrali smo da je pravi trenutak da se pozabavimo tom temom i da prosto upoznamo javnost zbog čega smatramo da je izuzetno važno da ovaj grad nosi ime Petrovgrad.”

Da li vam je to bio glavni i jedini cilj?

“Ne, to je bio jedan od ciljeva. Uz sve što smo mi preduzimali te 2018. godine cilj je bio da upoznamo ljude sa važnim istorijskim događajima, da osvestimo naš narod koji je decenijama, posle Drugog svetskog rata i pod komunističkom diktaturom, imao potpuno drugačije stavove o svemu onome što se dešavalo pre Drugog svetskog rata. To je jedna akcija da se ljudi upoznaju sa bitnim istorijskim događajima a u tom kontekstu i da shvate koliki je značaj pojedinih ličnosti, pa smo mi napravili paralelu ko je ustvari bio kralj Petar I Oslobodilac, a ko je bio narodni heroj Žarko Zrenjanin.

Ljudi često pitaju – zašto ne vratiti ime Bečkerek, kad je to ime grad najduže nosio?

Odgovor je jednostavan – srpski narod je tada bio pod tuđom vlašću, više stotina godina, ta vlast je formirala naziv Bečkerek. Nije bilo prirodno da grad ostavi stari naziv kada su Srbi preuzeli vlast. Nijedna normalna evropska civilizovana zemlja ne bi zadržala naziv koji je simbol tuđe dominacije.“

Građane najviše zanima – koliki bi bili troškovi?

“To pitanje su često postavljali protivnici ove ideje, ali ja bih podsetio da smo mi imali više promena naziva države, a istina je da bi troškovi bili minimalni. Dokumenta, lične karte, pasoši i slično, važili bi do isteka roka, kao i kod svake druge promene u državi. Dakle, građani ne bi morali ništa posebno da menjaju pre isteka dokumenata. Promena bi eventualno zahtevala manju administrativnu prilagodbu u gradskoj upravi, ali to je zanemarljivo u odnosu na istorijski značaj vraćanja imena.“

Zakon predviđa da se o promeni imena grada odlučuje na referendumu. Da li planirate inicijativu u tom pravcu?

“Još 2018. godine razmatrali smo različite opcije. Da podsetim – 1934. godine potpuno legalno i legitimno tadašnje demokratsko gradsko veće donelo je odluku da se naziv grada promeni iz Veliki Bečkerek u Petrovgrad. Suprotno tome, 1946. godine komunistička vlast tadašnja, želeći da napravi otklon od dinastije Karađorđević, bez ikakvog referenduma pronašla je osobu koja treba da zameni kralja Petra i odlučila da grad dobije ime po Žarku Zrenjaninu. To je urađeno jednostranom, nedemokratskom odlukom tadašnjeg gradskog odbora.

Ja moram da naglasim da je tadašnja gradska vlast, na čelu sa gradonačelnikom Čedomirom Janjićem, bila iskreno za ovu ideju i oni su imali potpuno identičan stav kao i članovi udruženja Petrovgrad. Čak je postojala ozbiljna namera da se pitanje pokrene na gradskoj Skupštini. Međutim, posle jedne ozbiljne medijske kampanje i intervjua koje sam davao nacionalnim medijima kao predsednik udruženja, stigli su signali “odozgo” da se inicijativa stopira. Navodno je bilo komentara da grad ima “važnijih problema”, poput pitanja vode. Nakon toga gradske strukture nisu imale ni hrabrosti ni volje da temu ponovo otvore.“

Zanimljivo je da su drugi gradovi menjali imena bez tolikog otpora. Zašto je u Zrenjaninu drugačije?

“Da, to je tačno. Mnogi gradovi su posle komunizma vratili svoja istorijska imena, ne samo u Srbiji, već i širom Evrope. Samo kod nas postoji toliki otpor. S jedne strane je to i razumljivo, potomci i sledbenici partizanskog pokreta nose duboko u sebi tu ideologiju i teško im je da menjaju neke stvari, iako smo svedoci i dobro znamo da je štošta iz te istorije lažno predstavljeno i mi nemamo prave informacije kako je sve to bilo. S druge strane postoje neke političke organizacije koje forsiraju na sve moguće načine neki vid što snažnije autonomije ovih prostora ovde, pa im vraćanje imena Petrovgrad ne odgovara, jer bi to simbolički ojačalo vezu sa Srbijom.”

“Lično smatram da je formiranje pokrajine Vojvodine bio istorijski promašaj komunista, kojim se oslabilo srpsko nacionalno jedinstvo. Da je to bio dobar potez, formirale bi se slične pokrajine i u Hrvatskoj – u Dalmaciji, Istri, Slavoniji. Nažalost, vidimo kako je takva autonomija dovela i do problema poput otcepljenja Kosova i Metohije.”

Kako uporediti kralja Petra i Žarka Zrenjanina?

“Gotovo da je nemoguće uporediti te dve ličnosti. Kralj Petar I bio je izuzetan intelektualac, vojskovođa, dobitnik brojnih ordenja francuske države, čovek koji je učestvovao u četiri oslobodilačka rata, ujedinio ove krajeve sa maticom Srbijom. Učestvovao je u četiri rata, ima spomenik u Parizu i ulicu u njegovu čast. Čovek koji je sa kraljem Aleksandrom regentom tadašnjim vodio srpsku vojsku u najveće pobede, koji je ove krajeve prisajedinio matici Srbiji, vratio one teritorije koje su istorijski pripadale Srbiji, mislim na Kosovo i Metohiju i Makedoniju.

S druge strane, Žarko Zrenjanin bio je lokalni partijski funkcioner gotovo nebitan, bez istorijskog značaja na državnom nivou. Mi u našem narodu imamo na hiljade, pa i desetine hiljada važnijih ljudi nego što je bio Žarko Zrenjanin, ali cilj je bio isključivo da se skloni kralj Petar i da se napravi ta distanca između kraljevine između svega onoga što je urađeno do Drugog svetskog rata i onda su izmislili neko ime, našli su podobnog “heroja” i dekretom komunističke partije je to urađeno. Njegovo ime je izabrano samo zato što je bio iz Banata i član Komunističke partije, a nisu ga želeli ni u Vršcu ni u Pančevu.“

Kako bi vraćanje imena uticalo na kulturni identitet grada?

“Još 2018. godine mi smo uključili i škole, organizovali smo brojne tribine, predavanja i projekcije filma Kralj Petar Prvi sa Lazarom Ristovskim u Kulturnom centru. Dobili smo podršku mnogih akademika i javnih ličnosti – Matije Bećkovića, Vasilija Krestića, Koste Čavoškog i drugih. Smatrali smo da je bilo sve spremno da se to desi, ali bez političke volje nije moglo da se sprovede.

Mi nismo odustali od ove ideje, ali treba pametno trošiti resurse, svedoci smo da sada nije vreme za to. Nezavisno od toga mi smo organizovali i humanitarne događaje, poput koncerta “Orahovcu od srca iz Petrovgrada” 11. novembra 2022. godine, na Dan primirja. Time smo pokazali da ideja nije zamrla – povezali smo simbolično ime Petrovgrad sa Kosovom i Metohijom, sa duhovnim i nacionalnim identitetom.“

„Pored toga, imali smo u više navrata akciju, gde smo pred manifestaciju „Dani piva“ štampali bilborde, gde smo pisali „Dobrodošli u Petrovgrad“, zatim smo organizovali neke tribine sa poznatim ličnostima.“

„Takođe, jedno kulturno-umetničko društvo iz grada sada nosi ime “Petrogradski Đerđev”, to se nije slučajno desilo, to je društvo koje neguje našu tradiciju i kulturu i mnogo dece je tamo angažovano i nas raduje jer nove generacije polako prepoznaju taj naziv.“

Da li ste razgovarali sa predstavnicima nacionalnih manjina?

“Ja sam o tome mnogo govorio, apsolutno ovo nije nikakav atak na ljude koji su iz manjinskih zajednica. Na kraju krajeva da podsetim šta se dešavalo 1918. godine, kada je srpska vojska ušla u grad, postojala je stroga naredba od vrhovne vlasti da ne sme biti nikakve diskriminacije, oduzimanja imovine niti odmazde. Mi izuzetno poštujemo multikulturalnost ovoga kraja i Srbija je i danas primer zemlje koja poštuje manjine – pogledajte koliko slobode imaju u jeziku, kulturi i obrazovanju. Čak i kada Mađari koriste svoj naziv za grad (Nagybecskerek), to nikome ne smeta – a kod nas se diže “buka” kad neko napiše “Dobrodošli u Petrovgrad”. To je apsurdno.”

Da li mislite da bi promena imena izazvala političke podele?

„Ne mislim da bi došlo do nemira, verovatno bi došlo do sukobljavanja stavova i mišljenja, sigurno bi se usijale društvene mreže, kao i 2018. godine kada smo mi imali tu ozbiljnu kampanju. Mi smatramo da svako ima pravo na različito mišljenje, ali na pristojan način. Ja sam uvek spreman da čujem suprotno mišljenje, ali pristojno.“

„Verujem da je jedan od razloga što do promene nije došlo – strah političkih struktura da bi moglo doći do nekih turbulencija što bi moglo loše uticati na izbore. Mislim da je to prava istina.”

Da li bi vraćanje imena moglo da doprinese imidžu i razvoju grada?

„Apsolutno. To bi bila prilika da se napravi jedna ozbiljna i privredna i duhovna i tradicionalna vertikala između onoga što smo nekada bili i onoga šta smo sada. Ime Petrovgrad bi imalo i turistički i privredni značaj – kao brend, simbol obnove identiteta. Grad koji ne poštuje svoju istoriju osuđen je na propadanje. Promena imena bila bi deo te šire obnove.”

Kakav je stav crkve po ovom pitanju?

“Vladika i sveštenstvo su u potpunosti podržali ideju vraćanja imena. To je i logično – crkva čuva tradiciju, istoriju, jezik i kulturu. Ipak, konačna odluka bila je politička, i politika je 2018. godine rekla “ne”.“

Kako biste ubedili jednog prosečnog Zrenjaninca da je vraćanje imena potrebno?

“Pre svega, građani ne bi imali nikakve troškove.
Drugo, naziv Petrovgrad je mnogo lepši od Zrenjanina.
Treće, mislim da bi taj naziv zaintrigirao neke ljude da se malo više bave svojom istorijom, kulturom i tradicijom i da bi to uticalo na njihov mentalni sklop i na sve ono o čemu oni razmišljaju.”

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

Pročitajte i ove vesti…

Dani piva stižu, ali da li je Zrenjanin spreman za goste? Program obećava spektakl, grad i dalje duguje osnovne uslove

18.07.2026 2 komentara

Konačno su se oglasili gradonačelnik i načelnik Saobraćajne policije: Gde su bili dok su građani mesecima upozoravali na haos sa električnim trotinetima?

17.07.2026 3 komentara

Muzejska savetnica iz Zrenjanina održala predavanje u Nikšiću: Uroš Predić i njegove snažne veze sa Crnom Gorom

17.07.2026 Nema komentara

Ključne reći - tagovi: Budimir Jovanović, intervju, Petrovgrad, Vest nedelje, vesti zrenjanin, Zrenjanin

7 Comments

dečko koji ne obećava
31.10.2025 / 10:49 Reply
Vraćanje imena nije istorijska nužnost, već politički i finansijski izbor
Ovaj intervju ponovo otvara staru temu: da li bi Zrenjaninu trebalo vratiti ime koje je kratko nosio između 1935. i 1946. godine. Međutim, iz razgovora izostaje nekoliko ključnih činjenica! Istorijskih, demokratskih i finansijskih, bez kojih ta rasprava ne može biti ozbiljna!
Pre svega, građani su se o tome već izjasnili. Na referendumu 1992. godine predlog o vraćanju imena Petrovgrad nije dobio podršku većine birača. Većina je bila za zadržavanje imena Zrenjanin. Dakle, demokratska procedura je već sprovedena, a rezultat je više nego jasan.
Drugo, istorijski kontinuitet naziva pokazuje da je Bečkerek, u različitim varijantama (Veliki, Nađ, Gross Bečkerek), najduže ime koje je grad nosio, više vekova! Petrovgrad je bio samo kratka epizoda u trajanju od jedne decenije, dok je ime Zrenjanin u upotrebi gotovo osamdeset godina.
Tvrdnja da je “vraćanje” istorijsko pravo više je ideološka nego istorijska!
Treće, tvrdnja da bi promena imena bila “minimalnog troška” ne stoji. Realno, ukupan trošak takve promene uzimajući u obzir referendum, administraciju, signalizaciju, ažuriranje registara, rebrendiranje javnih preduzeća, IT prilagođavanja i komunikacionu kampanju prelazi milion evra!!
Evo procene troška pojedinačnih stavki koji bi svakako platili građani:
1. Organizacija referenduma – 360.000 evra
2. Pravni i administrativni postupci – 24.000 evra
3. Signalizacija i putokazi – 180.000 evra
4. Javne oznake i prevoz – 60.000 evra
5. Obrasci, pečati i dokumentacija – 60.000 evra
6. Rebrendiranje javnih preduzeća – 120.000 evra
7. IT i baze podataka – 96.000 evra
8. Veb i domeni – 12.000 evra
9. Vizuelni identitet i novi grb/logotip – 30.000 evra
10. Promotivna kampanja – 180.000 evra
Ukupno to iznosi oko 1.120.000 evra.
A u to nisu uračunati privatni troškovi građana i firmi (ugovori, fakture, sertifikati, žigovi, sajtovi) koji bi prema dostupnim iskustvima iz prakse čak i bili čak i veći od budžetskih preko milion evra!!!!
Kada se sabere, jasno je da vraćanje imena nije pitanje “istorijske pravde”, već političke volje i budžetskog prioriteta. Grad u kojem se zatvaraju fabrike, koji grca u dugovima, kojem preti finansijski kolaps…. Grad koji ima probleme sa pijaćom vodom, infrastrukturom, prevozom, propadanjem kvaliteta života teško može sebi priuštiti luksuz simboličkog rebrendiranja.
Posebno zanimljivo je razmotriti ideju da grad jednog dana ponese novo ime, “Sokolac”, kao podsetnik na Mehmed-pašu Sokolovića, koji je nakon 1551. Bečkerek učinio carskim vakufom i stanovnike oslobodio poreza. Takav predlog ne bi bio “vraćanje starog imena”, već novo istorijsko tumačenje – moguće pomirenje svih slojeva gradske prošlosti: osmanskog, habzburškog, kraljevskog i socijalističkog.
Ipak, ma kako se grad zvao, jedno je izvesno: identitet Zrenjanina nije u imenu, već u sposobnosti da obezbedi i unapredi kvalitet života i perspektivu svojih građana. Bez toga, svaka rasprava o simbolima ostaje samo semantika!!!
- Nikola
  31.10.2025 / 11:06 Reply
  I sve je to moglo jedno Svetozarevo (Jagodina) a ne može jedan usrani Zrenjanin, daj nemoj zajebavati, da su nas Turci zvali DUPE 500 godina jel bi i onda govorili ali najduze smo se zvali DUPE pa jel to mera bem mu lebac ili istorija i nasa Srbija???
  - dečko koji ne obećava
    31.10.2025 / 13:04 Reply
    Poenta nije u tome da li “može” nego kako i po koju cenu.
    Jagodina je to menjala u drugim okolnostima, a ovde bi trošak bio preko milion evra, novac koji grad nema ni za pijaću vodu.
    Bečkerek nije “tuđe dupe” nego slojevita istorija: srpska, mađarska, nemačka, jevrejska, osmanska.
    Ne briše se prošlost da bi se dokazala ljubav prema Srbiji nego se uređuje sadašnjost zbog budućnosti.
Goran
31.10.2025 / 11:08 Reply
Buda Jovanović je iskompleksirani tajkun čije mišljenje o imenu grada je apsolutno irelevantno. On nije mogao da podnese da ulica u kojoj stanuje ima ime Frankopanova pa je izdejstvovao promenu u Metohijsku. On uopšte nema svest gde se nalazi, o istoriji grada ne zna ništa, pa i dalje misli da je Metohija odakle je ovde došao kao puki siromah.
E moj bivši komšija, sram te bilo!
- dečko koji ne obećava
  31.10.2025 / 13:20 Reply
  Vidi, možda bih i prihvatio Budin predlog, ali… isključivo pod uslovom da se on, ali i svi ostali privrednici i poslodavci koji podržavaju ovu promenu imena grada OBAVEŽU da svim svojim zaposlenima u svim svojim preduzećima trajno podignu zarade za 150%…
  Bar da neko ima neke vajde od ove ujdurme…
  - Goran
    31.10.2025 / 15:51 Reply
    Nema šanse za povećanjem zarada. Njihvo drpajuće geslo je: „Profiteri svih zanata ovajdite se“.
- Petrovgrad
  17.02.2026 / 00:33 Reply
  Beč kerek na SRPSKOM JEZIKU (i posto je ovo Srbija, a mi Srbi) znaci kamena Crkva. A to isto znaci i Petrovgrad. Petar znaci stena. Kao sto je Isus Hristos rekao Petre ti si stena, na tebi cu sazidati Crkvu Hristovu. Tako da treba da se zove Petrovgrad, pre svega po Apostolu Petru, pa onda po Kralju Petru oslobodiocu itd to je identitet grada. Nomen est omen. Nismo mi komunisti ni madjari pa da bude Zrenjanin ili Beckerek