Afrički i amazonski papagaji u srcu Banata
Zrenjanin - Božidar Konjik, Boža
Božidar Konjik iz Banatskog Despotovca se bavi neobičnim hobijem. Sakuplja tropske ptice sa svih kontinenata, kojima je napravio prostor u svom dvorištu, i trenutno ih ima oko 250.
“Počelo je sasvim slučajno, kada sam kupio ćerki papagaja rozelu za rođendan. Zatim sam poželeo da kupim još jednu pticu, pa još 10 ptica, pa sam napravio volijere, a sad mi je malo i 200 ptica. Trenutno imam oko 250 ptica raznih vrsta i sa svih kontinenata, iz Australije, Azije, Afrike i Južne Amerike”, predstavio je Boža portalu volimzrenjanin.com.
“Kao i u svim sferama života, finansije jesu bitan faktor, ali ovo pre svega moras da voliš da bi se ovim bavio. Dostupnost ptica u ovom period je velika, otvrena je Evropa, ptice donose sa svih strana. I mi smo u Srbiji dosta jaki, ali se ne možemo meriti sa silama kao što su Slovačka, mađarska i Holandija.
Veći mi je problem prostor za držanje, nego da nabavim i kupim pticu. Najteže mi je bilo da nabavim ptice “medvedića”, koje se ponašaju kao pingvini, jer su retki. Lepe su ptice, imam jedan par, i evo zaživele kod nas.
Najidealniji ljubimac prema Božinom iskustvu je braunouhi papagaj
“Dve – tri vrste koje imam su posebno zanimljive. Kakadui, to su nestvarne ptice i beskrajno zanimljive, kao ljubimci su odlični i super su za kuću. Žakoi se ističu svojom inteligencijom, i mogu da nauče dosta reči. Zanimljive su i sve vrste aratingi i pirura, koje su takođe inteligentne ptice, i vrlo brzo nauče sve. Prema mom iskustvu, ako izostavimo kakadue i žakoe, braunouhi su najzahvalniji ljubimci. Braunouhi su tihe i pametne ptice, srčani su i prelepe ptice”, zaključio je Boža.
Kada je edukacija u pitanju, Boža kaže da je sve dostupno zahvaljujući internetu. Neretko i razmenjuje mišljenja i sa drugim odgajivačima, za koje kaže da je samo mali broj nedostupan za komunikaciju.
Ptice se lako prilagode našim uslovima
“Iako živimo na drugačijem području, nikakava velika adaptacija prostora nije potrebna. Određene vrste samo ne mogu da podnesu zimu, mali broj vrsta koje imam. Ostale ptice se uglavnom adaptiraju na naše vremenske uslove, manje im smeta ekstremna zima, nego ekstremna vrućina.
Kada je u pitanju ishrana, što raznovrsnija, to je bolja, kod nas je najzastupleniji suncokret, proso i bar seme. Najpreporučljivije je voće I povrće, ali to ne možemo da im omogućimo 365 dana, jer kod nas nije dostupno svo. Daju im se i određeni vitamin kroz vodu”, pojasnio je Boža.
Boža ne bi menjao selo za grad
“Moja prednost kada je ovaj hobi u pitanju, je upravo to što živim na selu. Prednost sela je u miru, iako su oteđani drugi uslovi. Nedostaje nam dostupnost doktora, škole, apoteke I bilo kakvih drugih aktivnosti. Najpotrebniji je doctor, da se možda otvori neki pogon I povezanost sa gradom. Nažalost sela polako gube stanovnike, kod nas škola ima 40 đaka, i porodice sa malom decom radije odlaze u grad. Što se tiče svega ostalog nikada ne bih menjao selo za grad”, istakao je Boža.
Pored papagaja Boža ima ovnolike zečeve, mačka, ši cua Lili, dobermana i tri psa čuvara, koji brinu o sigurnosti stanovnika dvorišta.
Boža ističe da bi voleo da nabavi vrstu koja se zove “dugin lori”, ali da je zahtevna ptica, i da tek treba da obezbedi uslove za njega. Takođe je naglasio da bez pomoći supruge Radmile i ćerke Teodore ništa od ovoga ne bi bilo moguće.
