Glumac Bojan Žirović, novi umetnički savetnik NP „Toša Jovanović“

Bliži se 72. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine na kojem će zrenjaninsko Pozorište izvesti Čehovljevu predstavu „Ludi kamen“. U više navrata ste isticali važnost održavanja takvog događaja za pozorišta, za publiku, ali i za glumce.

– Festivali su jako bitni u pozorišnom svetu. Kao glumac, uvek se trudim da kada igramo na nekom festivalu ili odemo na gostovanje dan ranije, pogledam i predstavu drugog pozorišta koja je tog dana na repertoaru ili programu ako je festival u pitanju. Zahvalan sam zbog  prilike da na predstojećem Festivalu u Zrenjaninu odgledam mnogo više predstava nego što sam to stizao ranije. Izuzetna je prilika i za sam grad da se baš ovde održava smotra vojvođanskih pozorišta, da publika pogleda predstave onih pozorišta u koja možda ne bi otišli, s obzirom na to da su iz drugih gradova. Festival je uvek dobra prilika za susrete sa autorima, razgovore na zanimljive teme, druženje. Poznajem puno ljudi iz Zrenjanina koji redovno prate Festival i to je, i po njima, značajna manifestacija u kulturnom životu grada.

Kakvo je Vaše mišljenje o pozorišnoj kritici – koliko je ona važna za oblikovanje kompletnog procesa kakvo je stvaranje jedne predstave?

– Pozorišna kritika je neophodna, ne može se bez toga. Naročito kada je konstruktivna. Kao izvođači u procesu proba često ulazimo u fazu kada se zasitimo materijala, ne možemo da sagledamo dokle smo stigli i kuda dalje. Dođe do neke blokade. Žudimo tada za kritikom, za svežom misli koja će nam dati vetar u leđa. Pozorišna kritika izlazi posle premijere i ako je kvalitetna i konstruktivna može značajno da utiče na dalji razvoj predstave. U pozorištima je ranije postojala praksa da se pet, šest dana pred premijeru okupi grupa prijatelja, pozorišnih znalaca koja bi svojim savetima i iskustvom pomogala da se predstava što bolje pripremi. Danas je to sve ređe. Moj osećaj je da treba da hrlimo ka kritičarima i pre i posle premijere.

Stalni ste član Dramske scene Pozorišta „Atelje 212″, a gledaoci mogu da Vas vide i na velikom platnu, u tv serijama. Da li ste zadovoljni načinom na koji se odvija Vaša karijera?

– Veoma mi je teško da odgovorim na ovo pitanje jer za glumca ono može da deluje kao neko trik pitanje. Zadovoljan čime?! Nezadovoljan zbog čega?! Uvek ima neka bolja uloga koja me je mimoišla, ono odigrano je moglo bolje… ali ako već moram da odgovorim, zadovoljan sam. Dobijam dobre ponude, imam čak i taj „luksuz“ da poneku ulogu odbijem. Volim predstave koje trenutno igram, rado idem na posao. Kvalitetni tekstovi i dobri reditelji uvek mi obnove entuzijazam i ljubav prema ovom poslu. Recimo, veoma me je obradovala prilika da igram u filmu Siniše Cvetića „Usekovanje“ i filmu Deana Radovanovića „Polovni ljudi“.

U Zrenjaninu ste rođeni, dolazite često privatno, a sada Vas za ovaj grad vezuje i profesionalni angažman? Kako ste to doživeli?

– Volim da dođem u svoj grad. Nikad se nisam odvojio u toj meri da se ne osećam ovde  domaće. Zrenjanin je blizu i tu činjenicu Zrenjaninci ponekad možda zanemaruju, ne koristeći priliku da češće odu u Beograd ili Novi Sad, da budu deo kulturnih i drugih dešavanja. Drago mi je što ću češće biti ovde i što imam priliku da kroz rad u Pozorištu pružim svoj profesionalni doprinos.