Energetska tranzicija je počela. Infrastruktura za otpad još uvek nije spremna za ono što dolazi

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati
Energetska tranzicija
Podržite rad portala

„Napredak i katastrofa dve su strane iste medalje.“ – Hana Arent

Na krovu gotovo svake nove hale danas stoje solarni paneli. Postali su simbol tehnološkog napretka, energetske tranzicije i „zelene budućnosti“. Države daju subvencije. Kompanije objavljuju ESG izveštaje. Građani računaju koliko će smanjiti račun za struju i koliko će godina biti potrebno da investicija sama sebe isplati.

Sve deluje čisto, logično i racionalno, dok se ne postavi jedno veoma neprijatno pitanje.

Šta se dešava kada panel prestane da radi? I još važnije: gde taj panel odlazi?

U javnosti se često ponavlja da su solarni paneli „95% reciklabilni“. Tehnički gledano, to jeste tačno. U njima postoje aluminijum, staklo, bakar i male količine vrednih retkih metala. Problem je što fizika i ekonomija nisu isto.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Jer panel nije aluminijumska konzerva koju samo istopiš i vratiš u sistem. On je industrijski laminirani sendvič sastavljen od stakla, silicijuma, polimera, lepaka i mikroskopskih slojeva metala međusobno trajno povezanih pod visokim temperaturama i pritiscima. Da bi se iz njega izdvojile male količine srebra i visokokvalitetnog silicijuma, potrebno je termičko i hemijsko razdvajanje koje troši energiju, vreme i novac. U laboratoriji to funkcioniše. U realnom sistemu upravljanja otpadom stvari izgledaju mnogo drugačije.

I upravo tu sistem počinje da puca.

U Australiji i SAD reciklaža jednog panela može koštati između 20 i 30 dolara. Odlaganje na deponiju često košta manje od 5. Razlika između „zelene tranzicije“ i buduće ekološke krize trenutno staje u jednu Excel kolonu troškova.

Panel nije problem zato što ne može da se reciklira. Problem je što se ne isplati da se reciklira.

To je trenutak kada ekonomija pobedi fiziku.

Prema procenama Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), do 2050. godine svet bi mogao generisati i do 78 miliona tona otpada od solarnih panela. To više nije pitanje ekologije niti pojedinačnih projekata. To postaje pitanje infrastrukture otpada na globalnom nivou.

A problem je možda još ozbiljniji nego što modeli pokazuju.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Prve analize za projektovanje solarnih elektrana polazile su od pretpostavke da će paneli ostajati u funkciji 25 do 30 godina. U praksi se dešava nešto sasvim drugo. Efikasnost novih modela raste, cene padaju, a tržište sve češće menja potpuno funkcionalne sisteme mnogo ranije nego što je planirano. Ne zato što panel više ne radi, već zato što postoji novi koji radi nekoliko procenata bolje, zauzima manje prostora ili donosi bolju ekonomsku računicu.

Drugim rečima, energetska tranzicija počinje da proizvodi sopstveni ubrzani ciklus otpada.

I tu nastaje paradoks o kome se gotovo ne govori. Tehnologija projektovana kao dugoročno stabilan energetski sistem počinje da funkcioniše po logici potrošne elektronike. Zamena više nije posledica kvara, već tržišne dinamike. A kada tržište ubrza ciklus zamene, infrastruktura za otpad retko uspeva da ga isprati.

Kada se paneli lome, drobe ili ostavljaju na deponijama, problem više nije samo vizuelni. U zavisnosti od tipa panela i tehnologije proizvodnje, postoji mogućnost oslobađanja olova, kadmijuma i drugih supstanci u zemljište i podzemne vode. „Čista energija“ tada prestaje da bude energetsko pitanje i postaje pitanje upravljanja materijalima na kraju životnog ciklusa.

I tu dolazimo do dela o kome se najmanje govori.

med vojvodic 650x150 2s
mini baby spa zrenjanin 650 s

Energetski sistemi ne završavaju kada proizvedu struju. Završavaju tek kada neko preuzme odgovornost za materijal koji ostaje iza njih.

Svaka tehnologija koja nema definisan kraj životnog ciklusa vremenom proizvodi isti problem. Samo u drugom obliku. Plastika. Gume. Baterije. Elektronika. Sada i solarni paneli.

Infrastruktura otpada gotovo uvek kasni za infrastrukturom optimizma.

Zato pitanje više nije da li su solarni paneli „dobri“ ili „loši“. To je pogrešno postavljeno pitanje. Pitanje je da li postoji sistem koji može da prihvati desetine miliona tona kompleksnog tehnološkog otpada kada prvi veliki talas panela počne da izlazi iz upotrebe.

Jer stabilna energetska tranzicija ne počinje proizvodnjom zelene energije.

Počinje tek onda kada postoji infrastruktura za njen kraj životnog ciklusa.

NAPOMENA AUTORA

Autor ovog teksta trenutno i sam razmatra investiciju u solarne panele za sopstveno domaćinstvo. Upravo zato tema nije kritika obnovljivih izvora energije, već pitanje kako izgleda stabilan sistem kada tehnologija jednog dana postane otpad.

Jer energetska tranzicija nije samo pitanje proizvodnje energije. To je i pitanje infrastrukture, logistike, troškova i odgovornosti na kraju životnog ciklusa proizvoda.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!
Portal Volim Zrenjanin prihvatio je nadležnost Saveta za štampu i poštuje njegov Kodeks novinara Srbije.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px