Otvoreno pismo nakon tragedije u Linglongu: Odgovornost da, kolektivna krivica ne!

jun 21, 2026
3:30 pm
Kategorija: Grad i društvo, ⭐️

Otvoreno pismo Linglong

Zrenjanin, 21. jun 2026. – U redakciju portala Volim Zrenjanin stiglo je pismo pod naslovom „Razmišljanja jednog Kineza o javnom mnjenju koje je izazvala tragedija u fabrici guma Linglong“.

Autor pisma, koji se potpisuje kao kineski državljanin koji živi i radi u Srbiji, osvrnuo se na reakcije javnosti nakon nedavne tragedije u fabrici guma Linglong u Zrenjanin, ističući da je neophodno utvrditi individualnu odgovornost, poštovati činjenice i izbeći kolektivno optuživanje čitavog naroda zbog postupaka pojedinaca ili kompanija.

Kako navodi, ljudski život mora biti iznad svakog profita i poslovnog interesa, a eventualni propusti u oblasti bezbednosti na radu moraju biti temeljno istraženi i sankcionisani u skladu sa zakonom. Istovremeno, upozorava da javne rasprave ne bi smele da prerastu u nacionalne podele i širenje predrasuda.

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti, bez izmena:

O kontroverzama oko kompanije Linglong: Potrebni su nam istina, odgovornost i civilizovan dijalog

Poslednjih dana javnost intenzivno raspravlja o kompaniji Linglong i događajima koji su izazvali veliku pažnju. Suočeni sa tragedijom, tuga, saosećanje i zabrinutost potpuno su razumljivi. Međutim, ukoliko zaista želimo da rešavamo probleme, potrebni su nam razum umesto emocija, činjenice umesto predrasuda i vladavina prava umesto etiketiranja.

Najpre moramo priznati jednu osnovnu činjenicu: savremena ekonomija je globalna ekonomija. Kapital se prirodno kreće preko granica u potrazi za razvojem i profitom, što predstavlja jednu od osnovnih karakteristika modernog tržišnog sistema. Kada kompanija iz Kine investira u Srbiji, posluje u skladu sa srpskim zakonima, plaća poreze u Srbiji, zapošljava srpske menadžere i radnike i nalazi se pod nadzorom srpskih institucija, ona više nije samo „kineska kompanija“, već međunarodna kompanija koja posluje u okviru srpskog društva i u čijem radu zajedno učestvuju ljudi iz različitih zemalja.

Zbog toga svaki problem mora biti analiziran konkretno i odgovornost mora biti utvrđena precizno. Ako je kompanija napravila propust – kompanija mora snositi odgovornost.

Ako postoje nedostaci u nadzoru – odgovornost snose nadležne institucije. Ako su pojedinci prekršili zakon ili bezbednosne procedure – odgovornost mora biti individualna. Ono što nikada ne bi smelo da se dogodi jeste da se problem jedne kompanije pretvori u optužbu protiv čitavog naroda ili da se krivica proširi na milijarde ljudi koji sa konkretnim događajem nemaju nikakve veze.

To nije samo pitanje logike, već i jedno od temeljnih načela savremene civilizacije – odbacivanje kolektivne krivice.

Greška pojedinca nije greška čitavog naroda. Propust jedne kompanije nije propust jedne države. Kada odustanemo od činjenica i počnemo da svet objašnjavamo kroz nacionalnost, poreklo ili identitet, vraćamo se najprimitivnijim i najopasnijim obrascima razmišljanja. Istorija nas je mnogo puta naučila da predrasude nikada ne rešavaju probleme; one samo stvaraju nove.

Važno je naglasiti da kvalitet upravljanja preduzećem nema veze sa nacionalnom pripadnošću, već sa sistemom, profesionalnošću, korporativnom kulturom i odgovornošću rukovodstva.

U Kini postoje brojne kompanije koje veoma ozbiljno štite prava zaposlenih i društvenu odgovornost, baš kao što u svakoj zemlji postoje i dobro organizovana i loše organizovana preduzeća. Dugoročno poslovanje bilo koje kompanije zavisi ne samo od njenog unutrašnjeg upravljanja, već i od kvaliteta zakonskog okvira, efikasnosti institucija i snage društvenog nadzora. Ukoliko problemi zaista postoje, neophodno je da ih zajedno sagledaju i kompanija, i nadležne institucije, i društvo u celini.

Povodom nedavne nesreće, svaki čovek koji poštuje ljudski život mora osećati duboku tugu. Ljudski život mora biti iznad profita i iznad svakog poslovnog interesa. Porodici nastradalog i njegovim bližnjima upućujemo iskreno saučešće i ljudsku podršku. Ukoliko su postojali propusti u upravljanju, bezbednosti na radu ili sprovođenju propisa, oni moraju biti temeljno istraženi. Međutim, jednako važno načelo savremenog društva jeste da činjenice utvrđuju nadležne institucije, a presude donosi zakon.

Ako postoji odgovornost – ona mora biti utvrđena i sankcionisana u skladu sa zakonom. Ako postoje nezakonitosti – moraju biti kažnjene. Ako postoje sistemski nedostaci – moraju biti otklonjeni. Ali pre završetka istrage niko ne bi smeo biti osuđen isključivo na osnovu glasina, pretpostavki ili kolektivnog gneva. Suština vladavine prava nije u tome da štiti samo one sa kojima se slažemo, već da ostane dosledna upravo onda kada su emocije najjače. Napredak jednog društva postiže se kroz institucije i odgovornost, a ne kroz javne hajke.

Zato pravo pitanje nikada nije iz koje zemlje neko dolazi. Pravo pitanje jeste: kako je do problema došlo, zašto rizici nisu ranije prepoznati, da li su bezbednosni mehanizmi funkcionisali i šta možemo učiniti da se slične tragedije više nikada ne ponove. Ta pitanja su mnogo važnija od pronalaženja nekoga na koga ćemo usmeriti bes.

Jer cilj civilizovanog društva nije stvaranje neprijatelja, već rešavanje problema; nije produbljivanje podela, već unapređenje sistema; nije beskrajno optuživanje prošlosti, već izgradnja sigurnije budućnosti.

Bilo da smo Kinezi ili Srbi, menadžeri ili radnici, svi želimo da živimo u društvu koje je bezbednije, pravednije, transparentnije i dostojanstvenije. U tome naši interesi nisu suprotstavljeni – naprotiv, oni su zajednički. Zajednički su nam poštovanje ljudskog života, težnja ka pravdi, potraga za istinom i rešavanje sporova kroz zakon.

Zato se protivimo svakom ugrožavanju prava radnika, svakom zanemarivanju bezbednosti ljudi i svakom pokušaju da se profit stavi iznad zakona i ljudskog dostojanstva. Takvi postupci ne nanose štetu jednom narodu, već vrednostima koje čitavo čovečanstvo deli i koje su građene vekovima.

Istovremeno, protivimo se i pokušajima da se složeni društveni problemi pojednostave kroz nacionalne podele, predrasude i kolektivno optuživanje.

Razum, pravičnost, vladavina prava, poštovanje činjenica i ljudskog dostojanstva predstavljaju zajedničko civilizacijsko nasleđe koje je čovečanstvo skupo gradilo i koje moramo zajedno čuvati.

Prava pravda ne traži žrtveno jagnje – ona traži istinu.

Prava civilizacija ne prebacuje odgovornost na čitave narode – ona zahteva da odgovara svako ko je zaista odgovoran. Pravi napredak ne širi mržnju – on stvara društvo koje je nakon svake tragedije sigurnije, pravednije i razumnije nego što je bilo juče.

Ako uspemo da ostanemo verni tim načelima, onda će najdostojniji pomen nastradalom biti istina, a ne bes; unapređenje sistema, a ne sukobi; solidarnost, a ne mržnja.

Kao Kinez koji veruje u univerzalne vrednosti pravde, ljudskog dostojanstva i odgovornosti, stojim uz sve časne i dobronamerne građane Srbije. Zajedno možemo braniti istinu, pravdu i ljudsku savest, čuvati vrednosti koje prevazilaze nacionalne granice i doprineti izgradnji društva koje će biti dostojno svakog čoveka.

Napomena redakcije: Portal prenosi sadržaj ovog pisma u celosti i bez izmena, u interesu informisanja javnosti i predstavljanja različitih stavova. Izneti stavovi i ocene predstavljaju isključivo mišljenje autora i ne odražavaju nužno stav redakcije. Takođe, redakcija nije bila u mogućnosti da nezavisno potvrdi identitet autora, niti da sa potpunom sigurnošću utvrdi da je pismo zaista uputio kineski državljanin.

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

Pročitajte i ove vesti…

Ključne reći - tagovi: Linglong

2 Comments

Žedni Zrenjaninac
21.06.2026 / 17:09 Reply
Jel taj Kinez sitno pismo gramatički ispravno pisao ćirilicom i to pisanim slovima?
Zoran
21.06.2026 / 17:32 Reply
Slažem se: Najdostojniji pomen nastradalom biće istina, a ne bes; unapređenje sistema, a ne sukobi; solidarnost, a ne mržnja.
Za sve to treba nam mnogo više poverenja u nadležne državne institucije. To nam najpre i najviše nedostaje. Kada u tom smislu ne mogu ili neće da nam pomognu evropske zemlje i Rusija, možda bi mogla Kina. Kao prvo, mogla da se suprostavi grabeži oko para iz njenih kredita, a što se pokriva nekakvim međudržavnim sporazumima… Interesi tako velike i moćne zemlje u maloj i ekonomskoj nemoćnoj Srbiji ne smeju biti ispred pravdoljubivosti i istine.