Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Prepodobnog Alimpija Stolpnika: Podvig koji je nadilazio granice ljudskog

One comment

1. Teško je tačno definisati asketizam. Za neke to jednostavno znači samodisciplinu ili samoodricanje. Rani hrišćani su visoko cenili takve vrline (Galatima 5:22, 23; Kološanima 3:5). Sam Isus Hrist je preporučio jednostavan život neometen brigama koje može doneti materijalistički način života (Matej 6:19-23). Međutim, asketizam se češće povezuje s daleko oštrijim i često ekstremnim merama, kao što je praktikovao Stolpnik.
   Da li su ti asketski postupci, posebno u svojim ekstremnijim oblicima, stvarno ključ za mudrost?
   Među filozofijama koje su dale maha asketizmu jeste ideja da su materijalne stvari i fizička zadovoljstva sama po sebi loša i stoga predstavljaju barijere ka duhovnom napretku. Još jedan koncept koji otvara put asketizmu jeste široko prihvaćeno verovanje da je čovek sastavljen od tela i duše. Askete veruju da je materijalno telo zatvor za dušu i da je ono njen neprijatelj.
   Šta Biblija kaže? Pismo pokazuje da kad je Bog završio stvaranje Zemlje, objavio je da je sve što je načinio — sva njegova fizička, materijalna stvorenja — „veoma dobro“ (Postanje 1:31). Bog je nameravao da čovek i žena u Edenskom vrtu uživaju u materijalnim stvarima. Samo ime Eden znači „Zadovoljstvo“ ili „Uživanje“ (Postanje 2:8, 9). Adam i Eva su bili savršeni i imali su dobar odnos sa svojim Stvoriteljem dok nisu sagrešili. Od tada pa nadalje, nesavršenost je postala barijera između Boga i čoveka. Ipak, zadovoljavanje opravdanih ljudskih želja ili uživanje u od Boga datim fizičkim zadovoljstvima, kad je to u skladu s Božjim moralnim zakonima, nikada ne može da stvori neku komunikacionu barijeru između Boga i njegovih obožavalaca! (Psalam 145:16).
   Isus i njegovi učenici nisu bili askete. Oni su podnosili razne kušnje i nevolje, ali te nevolje nikada nisu sami sebi nametnuli. Apostol Pavle je upozorio hrišćane da se čuvaju da ih zavodljive ljudske filozofije ne bi odmamile od istine Božje Reči i navele ih na nerazumne, ekstremne postupke.
   Istina, put hrišćanske poslušnosti podrazumeva snažno naprezanje i samodisciplinu (Luka 13:24; 1. Korinćanima 9:27). Osoba se mora snažno truditi da stekne spoznanje Boga (Poslovice 2:1-6). Isto tako, Biblija sadrži snažnu opomenu da nas ne zarobe ’žudnje i strasti‘ i da ne ’marimo više za slasti nego za Boga‘ (Titu 3:3; 2. Timoteju 3:4, 5). Međutim, ovi biblijski odlomci ne odobravaju praktikovanje asketizma. Isus Hrist, savršen čovek, uživao je u prijatnim prilikama na kojima je bilo hrane, pića, muzike i igre (Luka 5:29; Jovan 2:1-10).
   Prava mudrost je razumna, a ne ekstremna (Jakov 3:17). Jehova Bog je stvorio naša fizička tela sa sposobnošću da uživamo u mnogim zadovoljstvima života. On želi da budemo srećni. Njegova Reč nam kaže: „Poznao sam da nema za njih ništa bolje nego da nastoje da su radosni, i za života svoga sebi dobro traže; ali da i kad svaki čovek jede i pije, i nauživa se dobra od svakoga truda svoga, to je od Boga dar“ (Propovednik 3:12, 13).