Promocija zbirke priča Šimona A. Đarmatija „Ljubav u Orlovatu“

Pogotovu tu, u ravnici gde se dan gasi ranije nego igde, gde se sa prvim sutonom spuštaju zelene platnene roletne, navlače teške, u zimskim večerima heklane firange i zaključavaju kapije. (Dragan Uskoković, dramski pisac, pripovedač i novinar)

Šimon Đarmati, sa rosom na cipelama i po nogavicama, gazi s večeri i u praskozorje po prostorima sećanja. A osmeh se piscu, pa, ’bome i čitaocu, sliva niz grudi, preliva po ramenima i sjaji u očima. Džabe, ma badava se čitalac stresa, od ljubavi se ne može pobeći, čak i kad junak ima celih devet decenija. Nežna priča „Ljubav u Orlovatu”, kakve i nisu sve u sećanjima… I baš kao njegovo ispalo ptiče iz gnezda, drhturi. Šta li će sa njim biti, pa tako i mi slušamo, čitamo i ono što je posebna veština ovog pisca, dok opisu¬jući prirodu, niže zapravo priču o nama, priča o ljudskim sudbinama sakrivenim ispod tek opalog lista. (Dragan Uskoković, dramski pisac, pripovedač i novinar)

Vedrinu i humor banatski u knjigu će uneti naslovna priča, jedna od najboljih u zbirci, a onda će se Šimon Đarmati pozabaviti ljudskom, pa i sopstvenom prolaznošću u setnoj „Ćumbuli”. Na jednom mestu on kaže: „Zavičaj (je mesto) u kojem bez srama puštam emocije da vijugaju kao šareni rep papirnatog zmaja.”  (Vasa Pavković. književnik i književni kritičar)