Još jedno obećanje završilo pod paučinom: Seća li se iko „pametnih“ kontejnera za reciklažu?

2 Comments

1. Vidi bre kako su kontejneri glupi pa neidu ulicom i skupljaju reciklažno smeće

2. Mislim da ovde nedostaje jedan veoma važan kontekst.

   Ovo nisu bili “obični kontejneri”, već deo međunarodnog pilot projekta „Pametno recikliraj“, realizovanog kroz program develoPPP, u kojem su učestvovali GIZ, Ball Packaging Europe, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S, Reverse Logistics Group i drugi partneri, u saradnji sa NALED-om i Recan fondacijom.

   Pilot projekat ima početak i kraj. To nije problem. Naprotiv, tome i služi.

   Problem počinje onog trenutka kada se pilot završi, a javnost više nikada ne sazna šta je iz njega naučeno.

   Grad Zrenjanin je ovaj projekat godinama koristio u svojoj promociji kao primer inovativnog pristupa reciklaži. Partneri su govorili o digitalizaciji, pametnim rešenjima i promeni navika građana. Organizovane su konferencije, davane izjave i predstavljeni ambiciozni ciljevi.

   A onda je pilot završen.

   I nastala je tišina.

   Početak projekta bio je medijski veoma vidljiv. Utoliko je važnije da i njegov kraj bude jednako transparentan.

   Koliko mi je poznato, javnosti nikada nije predstavljen završni evaluacioni izveštaj projekta, niti su objavljeni rezultati na osnovu kojih bi stručna i šira javnost mogla da proceni njegovu uspešnost.

   Zato je danas sasvim legitimno postaviti nekoliko jednostavnih pitanja:

   • Da li je ostvaren javno predstavljeni cilj da se prikupi 30% ambalaže uključene u pilot?

   • Ako nije, koliki je procenat zaista ostvaren?

   • Koliko je ukupno ambalaže prikupljeno?

   • Koliko je bilo registrovanih, a koliko zaista aktivnih korisnika?

   • Koje lokacije su dale najbolje rezultate, a koje su bile potpuni promašaj?

   • Koliki su bili operativni troškovi sistema?

   • Da li je model bio ekonomski održiv?

   • Šta je projekat pokazao, a šta opovrgao?

   • Šta bi danas bilo urađeno drugačije?

   To nisu politička pitanja.

   To su pitanja elementarne odgovornosti prema javnosti.

   Pilot projekti postoje da bi proizveli znanje, a ne samo fotografije sa otvaranja. Njihova najveća vrednost nisu uređaji koji su postavljeni, već podaci koji su prikupljeni i zaključci koji iz njih proizlaze.

   Upravo zato javnost danas ima pravo da vidi kompletan završni evaluacioni izveštaj projekta. Ako on postoji, nema razloga da ne bude dostupan. Ako ne postoji, onda se postavlja pitanje na osnovu čega je uopšte ocenjena uspešnost projekta.

   Ako je pilot bio uspešan, pokažite rezultate.

   Ako nije bio uspešan, pokažite šta je naučeno.

   Obe informacije imaju veliku vrednost.

   Ono što nema nikakvu vrednost jeste da početak projekta bude predmet intenzivne političke i medijske promocije, a da njegov završetak prođe bez ijednog javno predstavljenog rezultata.

   Jer pilot projekti ne završavaju se uklanjanjem opreme. Oni se završavaju objavljivanjem rezultata. Tek tada postaju znanje iz kojeg mogu da uče i drugi gradovi.