Kada sistem stane, otpad ne nestaje – Finansiranje kroz naknade i podsticaje i zašto je ono važno

Reciklažna dvorišta predstavljaju infrastrukturu koja treba da spreči takve situacije. To su mesta koja određuje lokalna samouprava, a kojima upravlja komunalno preduzeće, na kojima građani mogu da predaju posebne tokove otpada koji ne pripadaju komunalnom sistemu, poput elektronskih uređaja, baterija, guma ili otpadnih ulja. Takve tačke omogućavaju da ovi materijali odmah uđu u kontrolisan tok prikupljanja i tretmana.

Paradoks upravljanja otpadom je što je sistem najnevidljiviji onda kada funkcioniše dobro. Materijali imaju jasan put i sve deluje jednostavno. Tek kada se taj lanac prekine, postaje jasno koliko je zapravo složen. Upravljanje otpadom je zato pre svega pitanje dizajna sistema, a ne dobre volje pojedinaca.

Stabilni sistemi ne nastaju iz kampanja ili povremenih akcija. Oni nastaju kada postoji jasan tok materijala, stabilan finansijski mehanizam i infrastruktura koja taj tok kontroliše. Kada jedan od ta tri elementa nestane, posledice se vrlo brzo vide u prostoru.

Jer osnovno pravilo svakog sistema upravljanja otpadom je jednostavno:

Otpad ne nestaje. On samo menja put kojim se kreće kroz sistem.