Zašto ozbiljni komunalni sistemi planiraju ljude i tokove materijala, a ne kvadratne metre?

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati
Koliko otpada proizvede jedan stan?
Podržite rad portala

Zrenjanin, 20. mart 2026. – U prethodna dva teksta otvorena su dva važna pitanja komunalnog sistema u Zrenjaninu. Prvo se odnosilo na način naplate usluge, koja se za većinu građana obračunava prema kvadratnim metrima prostora. Drugo pitanje odnosilo se na ekonomiju sistema i procenu troškova koji se u stvarnosti izražavaju kroz tonu otpada. Ta dva pristupa pripadaju različitim logikama. Jedan je administrativni, a drugi inženjerski. Komunalni sistemi u praksi gotovo uvek funkcionišu prema drugoj logici.

Planiranje sistema upravljanja komunalnim otpadom u evropskim gradovima obično počinje od nekoliko osnovnih parametara: broja stanovnika, količine otpada koja nastaje po stanovniku i morfološkog sastava otpada. Morfologija otpada pokazuje koliko u ukupnoj količini ima hrane, papira, plastike, stakla i drugih materijala, i upravo ona određuje kakva infrastruktura gradu zaista treba. Kada se ti podaci poznaju, moguće je relativno precizno proceniti kakva infrastruktura je gradu potrebna. U gradu veličine Zrenjanina to znači da komunalni sistem svakog dana mora da prikupi i transportuje više od stotinu tona otpada. Taj broj postaje mnogo jasniji kada se prevede na logistiku sistema.

seniorski popust gomex volim zr 6997160fa0e5a

Najčešće korišćena vozila za sakupljanje komunalnog otpada imaju potisnu ploču i zapreminu približno 16 ili 22 kubna metra. U zavisnosti od sastava otpada i stepena kompakcije, takvi kamioni najčešće transportuju između 8 i 12 tona otpada po turi. To znači da grad veličine Zrenjanina svakog dana generiše količinu otpada koja odgovara približno desetak punih kamiona komunalnog otpada. Svaki od tih kamiona mora da prođe kroz grad, isprazni kontejnere, transportuje otpad i vrati se nazad u sistem. Drugim rečima, komunalni sistem svakog dana organizuje logistiku koja odgovara maloj transportnoj operaciji unutar grada. Takav sistem u suštini predstavlja urbanu infrastrukturu kretanja materijala, sličnu sistemima vodosnabdevanja ili saobraćaja.

Komunalni sistemi zato planiraju infrastrukturu prema količini otpada koju ljudi proizvode. Broj kontejnera, veličina vozila, učestalost pražnjenja i kapacitet deponije ili postrojenja za tretman uvek su povezani sa realnim tokovima materijala koji nastaju u gradu. Kada se isti sistem posmatra na nivou domaćinstva, slika postaje još jasnija. Ako se uzme u obzir da prosečno domaćinstvo u Srbiji ima približno 2,7 članova, dolazi se do jednostavne računice: jedno domaćinstvo tokom godine statistički proizvede približno jednu tonu komunalnog otpada. Drugim rečima, jedan prosečan stan u gradu tokom godine proizvede količinu otpada koja približno odgovara masi jednog manjeg automobila.

as commerce 023 volim zrenjanin vest 2s

Takav odnos između ljudi i otpada nije slučajan. On je rezultat načina na koji savremeni gradovi funkcionišu. Svaki proizvod koji ulazi u domaćinstvo: hrana, ambalaža, tekstil, elektronski uređaji, u jednom trenutku izlazi iz sistema kao otpad. Zbog toga je u upravljanju otpadom važnije razumeti tok materijala kroz društvo nego površinu prostora u kome ljudi žive.

Mnogi evropski komunalni sistemi zato pokušavaju da troškove usluga povežu sa količinom otpada koju korisnici generišu. U nekim gradovima to se postiže kroz naplatu prema zapremini kontejnera, u drugima kroz učestalost pražnjenja posuda, dok pojedini sistemi koriste model u kome se naplata delimično vezuje za količinu otpada koja se zaista predaje sistemu. Takvi modeli ne služe samo raspodeli troškova. Njihova važna funkcija je da komunalni sistem učine vidljivim. Kada građani mogu da povežu sopstvene navike sa količinom otpada koju proizvode, lakše je razumeti kako svakodnevne odluke utiču na funkcionisanje grada.

med vojvodic 650x150 2s
laki vet veterinar 650x150s

U tom kontekstu kvadratni metri prostora imaju samo jednu funkciju: oni predstavljaju administrativni način raspodele troškova među korisnicima. Ali komunalni sistemi u stvarnosti funkcionišu prema drugačijoj logici. Gradovi ne proizvode otpad zbog kvadratnih metara, već zbog načina na koji ljudi žive, kupuju, troše i odbacuju materijale. Zbog toga komunalni sistemi dugoročno ne upravljaju prostorom. A tokovi materijala su ono što u savremenim gradovima određuje i troškove i infrastrukturu. Oni upravljaju tokovima materijala koje društvo svakodnevno stvara.

U gradu veličine Zrenjanina ti tokovi znače više od stotinu tona otpada svakog dana. To je logistika koja svakog jutra kreće kroz grad: kamioni, kontejneri, radnici, transferne tačke i deponije povezani u jedan infrastrukturni lanac. I upravo ta logistika pokazuje kako komunalni sistem zaista funkcioniše.

Ne kroz kvadratne metre.

Već kroz tone otpada koje ljudi svakodnevno stvaraju.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!
Portal Volim Zrenjanin prihvatio je nadležnost Saveta za štampu i poštuje njegov Kodeks novinara Srbije.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px