Četrnaest meseci, dvadesetak metara i sudbonosno podne: Finale sage o rampi ka Urgentnom centru čeka završni sloj asfalta

4 Comments

1. „Brzo“ će i završiti ovih nekoliko metara rampe koji za hitne slučajeve mogu značiti i život. Već 40 godina gradimo „novu“ bolnicu. Pet opština je 20 godina plaćalo samodoprinos za poluzavršeni kolos a kraj se ni ne nazire. Glavna državna bolnica u Zagrebu je duplo manja, a mi smo se pametno dosetili da na deseti sprat postavimo ludaru.

2. A dotle, tamo neko izigrava barabu na ulaznoj rampi sa druge strane, ubeđuje me kako sa osamdeset godina ljudi trče, što bi značilo valjda da bi i moja majka koju sam dovezao na samrti trebala isto tako. Progutao sam pljuvačku i posle ubeđivanja me je pustio da autom uđem. Moja majka nikada više nije izašla živa iz bolnice. Da li nam stvarno trebaju ovakva sećanja?

   • Toliko ljudi dolazi do uc ,zamislite da ostave svi auto gore Uc hitna pomoć ne bi mogli prici.Zato budimo ljudi i spustite auto dole jer ima i drugih bolesnika niste jedini.zna se red gore Uc ostavis pacijenta i auto teraš dole i niko ti ništa nece reci.nego ima budala koja se pravi pametan pa se svađa sa obezbeđenjem.a ima pravo da pozove policiju i da vas privedu ,to sam video licno.

3. Odlično je što možeš autom do vrata urgentnog, ostaviš unesrećenog ili nepokretnog, ali da se što pre okreneš nazad, i pokušaš da se uparkiraš na prosrani, pardon prostrani parking, sada sa desne strane, gde ima dovoljno mesta za čak 5 automobila, ili na još dvadesetak prema očnoj bolnici, što je naučna fantastika, a zatim pešaka nazad do urgentnog, da budeš sa svojim bolesnikom! 🧐🤕☝👎