INTERVJU: Stevo Čorokalo, prirodnjak: istina o vetrozaštitnim pojasevima, pošumljavanju i odgovornosti!

januar 24, 2026
2:00 pm
Kategorija: Intervju Volim Zrenjanin

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.

INTERVJU: Stevo Čorokalo

Zrenjanin, 22. januar 2026. – Pre nedelju dana portal Volim Zrenjanin je ponovo pokrenuo temu vetrozaštitnih pojaseva, koja se periodično vraća u fokus javnosti, naročito u Vojvodini. Tim povodom razgovarali smo sa prirodnjakom Čorokalo Stevom koji je i sam pre desetak godina bili inicijator jedne ozbiljne akcije.

Kako danas gledate na to – da li je ta akcija imala ikakav efekat?

Stevo Čorokalo: Da, ta akcija je pokrenuta pre deset godina. U jednom trenutku delovalo je da ima podršku – i lokalne samouprave i šire javnosti – ali se, nažalost, ispostavilo da efekti nisu bili trajni onoliko koliko smo se nadali. Imali smo konkretnu sadnju, konkretne terene. Jedna od većih akcija bila je sadnja drvoreda na potezu od Stajićeva do Perleza, upravo zbog problema sa nanosima snega i vetrom na tom putu tih godina. Lokalna samouprava je tada pružila podršku.

Koliko je tada posađeno sadnica?

Stevo Čorokalo: Ne mogu da navedem tačan broj, ali govorimo o hiljadama sadnica. Trasa je duga oko 12 kilometara. Postojala je strategija pošumljavanja, Grad Zrenjanin ju je imao, ali je realizacija uvek najviše zavisila od lokalnih zajednica.

Imate, recimo, odlične primere dobre prakse – sela poput Stajićeva ili Perleza. To su sredine u kojima su ljudi organizovani, odgovorni i posvećeni. Kada idete ka Perlezu ili kroz Stajićevo, vidite drvorede i šumske pojaseve koji i danas postoje. Tamo nije bilo političkih prepreka – postojao je zajednički cilj.

A loši primeri?

Stevo Čorokalo: Nažalost, bilo ih je mnogo. Sadnice su deljene, čak i besplatno obezbeđivane od strane Grada Zrenjanina i kroz razne projekte, ali su često ostajale neposađene. Završavale su u trapovima, gde su jednostavno istrulele.

U mnogim akcijama sam učestvovao zajedno sa „Vojvodinašumama“. Procedura je jednostavna – prijavite gde želite da sadite, podnesete zahtev i dobijete sadnice. Uglavnom su to vrste koje ovde uspevaju, poput bresta.

Upravo je brest bio sporan u toj inicijativi, zar ne?

Steva Čorokalo: Jeste. Da se razumemo – sibirski brest ima svoje prednosti: brzo raste, otporan je na vremenske uslove.

Ali ima i mane – drvo je krto, sklono vetrolomu i relativno kratkog životnog veka. Takođe zahteva redovno održavanje krošnje. Pravi vetrozaštitni pojas ne čini jedna vrsta.

On se sastoji iz tri reda: visokog drveća (poput topole ili jablana), zatim srednjeg, krošnjastog drveća i na kraju žbunastog sloja.

Samo tako dobijate pravi zaštitni efekat.

Koliko je situacija u Vojvodini zapravo alarmantna?

Stevo Čorokalo: Izuzetno. Mi živimo u regionu gde je šumovitost oko 1,5 odsto. Istovremeno, preko 80 odsto teritorije čini poljoprivredno zemljište. Grad Zrenjanin je po površini drugi u Srbiji, ima 23 naseljena mesta, a nekada je imao i poljozaštitne pojaseve – danas su oni gotovo nestali. Krivica je višeslojna. Prvo – mi sami, kao zajednica. Drugo – institucije države. Poljoprivredni proizvođači postoje u svim političkim opcijama, ali niko ih sistemski ne sankcioniše kada preoru državnu zemlju, poljske puteve ili zaštitne pojaseve.

Imate katastarske puteve širine 30 i više metara – na terenu ostanu dva ili tri. Sve je preorano. A država ima satelite, katastar, GeoSrbija sistem. Kontrola je moguća, ali nema političke volje.

Da li je problem rešiv?

Stevo Čorokalo: Apsolutno jeste – i to vrlo lako. Postoje inspekcije, geometri, poljočuvarske službe. Izađe se na teren, izmeri se granica, utvrdi ko je preorao i kazni se. Jednom, pa drugi put – pa da vidimo da li će se ponavljati. Ali ključna stvar je svest građana. Moramo odlučiti da li hoćemo vetrozaštitne pojaseve ili ne. To ne zavisi samo od politike, već i od nas.

Često se kao argument protiv drvoreda pominje bezbednost u saobraćaju.

Stevo Čorokalo: To su, iskreno, besmislice. Postoje zaštitne ograde, razdvajanje puta, pešačke i biciklističke staze, pa tek onda drveće. Primer dobre prakse je drvored u Aradcu. Tu su zajedno radili lovci, mesna zajednica i građani. Sedam ljudi je za jedno prepodne zasadilo dva kilometra drvoreda – i on je i danas tu. Ljudi danas imaju hladovinu leti, zaštitu od vetra i snega zimi. To je suština. A svima koji kritikuju, uvek postavim isto pitanje: da li ste ikada posadili jedno drvo? Ako niste, probajte prvo to – pa onda kritikujte.

Kako je to rešeno u drugim zemljama?

Stevo Čorokalo: U pojedinim evropskim državama, poljoprivrednik koji poseduje više od određenog broja hektara mora imati i deo zemljišta pod šumom. Negde je to obavezan hektar šume. U drugim zemljama, uz puteve se obavezno ostavlja zaštitni pojas sa biljem korisnim za biodiverzitet i pčele. Mi ovde govorimo o vetrozaštitnim pojasevima, ne o klasičnim šumama. To je ogromna razlika.

Za kraj – i pitanje o plutajućim ostrvima na jezeru, čiju ste inicijativu takođe podržali.

Stevo Čorokalo: Glavni inicijator te ideje bio je Nenad, ja sam pomogao maksimalno koliko sam mogao. U početku je sve funkcionisalo, ostrva su bila uređena, biljke su se primile, ptice su se naselile. Danas, nažalost, izgledaju zapušteno. Trebalo bi ih malo srediti, izbalansirati, ukloniti drveće koje tu ne pripada. Ali bojim se da se često dobre inicijative uklanjaju ne zato što su loše, već zato što nekome smetaju oni koji su ih pokrenuli.

To je ono što me najviše boli – što se ljudi više bave uklanjanjem tuđeg rada nego sopstvenim poslom, iako bi ovakvim stvarima trebalo da se bave upravo institucije zadužene za zaštitu prirode.

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

Pročitajte i ove vesti…

Dani piva stižu, ali da li je Zrenjanin spreman za goste? Program obećava spektakl, grad i dalje duguje osnovne uslove

18.07.2026 2 komentara

Konačno su se oglasili gradonačelnik i načelnik Saobraćajne policije: Gde su bili dok su građani mesecima upozoravali na haos sa električnim trotinetima?

17.07.2026 3 komentara

Muzejska savetnica iz Zrenjanina održala predavanje u Nikšiću: Uroš Predić i njegove snažne veze sa Crnom Gorom

17.07.2026 Nema komentara

Ključne reći - tagovi: intervju, pošumljavanje, Stevo Čorokalo, Vest nedelje, vesti zrenjanin, vetrozaštita, Zrenjanin

7 Comments

Milan
24.01.2026 / 20:55 Reply
Za taj idiotluk uništavanja drvorea I siprazje na drum ovima kriva je isključivo država koja ima instrumente da to spreči, sadnjom, velikim kaznama od 50000-150000,za oštećeno drvo ili žbun, tako bi se brzo zaveo red. Dok o imali su ase kao čuvare polja, sve je bilo pod kontrolom, danas poljocuvari su manekeni.
#šta
25.01.2026 / 00:17 Reply
Sve smo zaje.. Li.
#šta
25.01.2026 / 00:22 Reply
Pa prilikom. Registracije motornih vozila uračunati i cenu sadnice jer se zagađuje sredina pa je red da se pomogne u rešavanju, pa eto 4 miliona motornih vozila i svake godine 4miliona sadnica, baš je to komplikovano, e Srbijo teško tebi.
- Dragan
  25.01.2026 / 10:28 Reply
  Evo inicijative: 3 jezera centru i reku imamo. Izuzetan, ali izuzetan ribolovacki potencijal. Za malo para mozemo da uredimo to i napravimo ozbiljan ribolovacko-sportski kompleks. Ne bi morao da placam 3-4-5+ hiljade evra da odem do Italije ili Spanije, imao bih to pod nosom! Razmislite, koliko bi se novca slilo u grad samo kad bi to postojalo? Koliko hrane bi se prodalo, pica, smestaja… niste ni svesni! Sve ovo mi vec imamo, ali nazalost ne koristimo kako treba! Ne koristimo nikako, a ogromna finansijska moc lezi u tome!
Radivoj
25.01.2026 / 09:47 Reply
Drzava je davno digla ruke od Zrenjanina,sada vladaju mrzitelji ovog grada,ljidi koji nista nisu napravili u zivotu, samo upropastili.
Dare
25.01.2026 / 18:21 Reply
Verovati ili ne čoveku koji je sakupljao potpise sam za sebe da bi kasnije podrźao sns. Prevrtljivac. Sramota od čoveka. Niko me ne može ubediti u namere ovog prevaranta. Zbog radnog mesta obraz i čast ne prodaju se druškane.
goJKO
02.02.2026 / 10:12 Reply
Alo,…..lik je noćni čuvaru zrenjaninskom muzeju ! Šta ima od škole, stručne spreme, znanja, iskustva…. Opet neki šatrostručnjaci pričaju o temama koje im se navodno dopadaju. A neprednjački pedigre da ne spominjem, sve stručnjak do stručnjaka. FUJ