ZREkologija: Vodonik, reciklaža, „barajni aerostati“ i zašto je ova priča važna danas?

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.
Prati
ZREkologija „barajni aerostati“

Kada danas govorimo o „zelenoj agendi“, diskusija se obično svodi na brojke o emisijama CO₂, C-BAM, ESG i na prelazak s fosilnih goriva na obnovljive izvore. Sve se meri tonama, kilovatima i procentima. Ipak, iza tih suvih parametara često zaboravljamo da se ideje o održivosti nisu rodile u kancelarijama, nego u teškim, ponekad i očajničkim okolnostima.

vodonik 1 copy 68e4c7d066bd9
Izvod iz novina Pravda

Jedna takva priča potiče iz opsednutog Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.

U gradu pod neprekidnim bombardovanjem, glađu i hladnoćom, gde je benzin bio nedostižan a neophodan luksuz, mladi poručnik Boris Šeliš pronašao je način da uštedi resurse i pokrene mehanizme koristeći ono što su svi drugi smatrali otpadom.

vodonik 3 copy 68e4c7e4843cf
Poručnik Boris Šeliš
med vojvodic 650x150 2s
laki vet veterinar 650x150s

Barajni aerostati i „otpadni“ gas

Lenjingrad su branili takozvani „barajni aerostati“: veliki baloni pričvršćeni sajlama i podignuti iznad grada, čija je uloga bila da neprijateljskim avionima onemoguće nisko letenje i precizno bombardovanje. Punili su se čistim vodonikom, ali se tokom upotrebe taj gas mešao s primesama i vodenom parom, pa su ga posle nekog vremena morali ispuštati. Za većinu je to bio bezvredan nusprodukt.

Šeliš je u tome video priliku. Ako gas može da podigne balon, može i da pokrene motor. Od raspoloživih delova konstruisao je jednostavan pogon na vodonik i najpre ga primenio na vitlima kojima se upravljalo balonima. Kada je eksperiment uspeo, primenio ga je i na vozila. Već 1942. godine prikazan je prvi automobil koji je radio na “otpadni” vodonik. Ubrzo potom, iskustvo iz opsednutog Lenjingrada preneto je i u Moskvu, gde je još nekoliko stotina vozila prešlo na ovakav pogon.
tinker labs 920 2s

Reciklaža pre reciklaže

Danas bismo rekli da je Šeliš sproveo cirkularnu ekonomiju u praksi: ono što je izgledalo kao otpad pretvorio je u resurs. U uslovima nestašice goriva, improvizacija je bila pitanje preživljavanja. Ali rezultat tog „eksperimenta iz nužde“ bio je daleko ispred svog vremena. Nekoliko stotina vozila radilo je na motorima sastavljenim od improvizovanih delova, koristeći energiju koja bi inače nestala u vazduhu. Time je postavljen presedan: održivost nije samo strategija za dobra vremena, već često odgovor na ekstremne okolnosti.

09 gomex polumaraton volim zr s

Zaboravljena prednost

Kraj rata i nagli razvoj naftne i gasne industrije potisnuli su ovakve inovacije u zaborav. Benzin je postao lako dostupan, a interesovanje za alternativna goriva splasnulo. Tek šezdesetih godina sovjetski naučnici ponovo su istraživali vodonik, a „Pravda“ je 1968. objavila da su razvili metod korišćenja vodonika kao pogonskog goriva čak godinu dana pre američkih kolega. Nisu znali da je njihov sunarodnik Šeliš to praktično već dokazao u najtežim mogućim uslovima.

vodonik 2 copy 68e4c7d089b77
Vozilo na vodonik

Pouka za današnjicu: Zašto je ova priča važna danas? Zato što nas podseća da inovacije u oblasti održivosti ne nastaju samo iz globalnih strategija i konferencija, već iz potrebe da se preživi i snađe. Šeliš nije imao laboratoriju, fondove ni razvojne timove, imao je ono što je najvažnije – ideju i okolnosti koje ga nisu pitale da li može, već da li mora.

U vremenu kada se Evropa i svet utrkuju ko će pre razviti infrastrukturu za vodonik, kada govorimo o zelenim čeličanama i transportu bez emisija, možda se vredi setiti da je sve počelo mnogo skromnije: u jednom blokiranom gradu, sa jednim mladim poručnikom i „otpadnim“ gasom iz balona.

Ta lekcija je dragocena. Održivost nije samo visoka tehnologija, već i sposobnost da u onome što je bezvredno prepoznamo resurs. Upravo to je Boris Šeliš uradio pre više od osamdeset godina. I možda nas baš ta priča iz prošlosti uči da prava zelena agenda ne počinje od brojki, nego od spremnosti da menjamo perspektivu i da improvizacijom otvorimo put inovaciji.

A rubriku ZREkologija piše Gojkan Stojinović

Izvor: neftegas.info

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

naslovi logo partner 140 s

Pročitajte i ove vesti…

Dobrovoljna novčana podrška portalu Volim Zrenjanin
Podelite sa drugima ovu vest
Facebook
WhatsApp
Email
Print
UČESTVUJTE U KREIRANJU SADRŽAJA – POŠALJITE VEST!
Portal Volim Zrenjanin prihvatio je nadležnost Saveta za štampu i poštuje njegov Kodeks novinara Srbije.

2 Comments

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

POSLEDNJIH 5 ČLANKA

Volim Zrenjanin Newsletter

Ne propustite više nijednu važnu vest!

  • Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
  • Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
  • Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.

10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.

Upoznajte nas…

Portal volimzrenjanin je pokrenut 28. februara 2020. kao projekat zrenjaninske firme Web Solution Media od a od 2025. godine Web Solution Media Info.

Politika privatnosti
Impressum

Poslovni podaci:

Web Solution Media Info
Konstantina Danila 26a
PIB: 115101401
MB: 68098190
[email protected]
Raiffeisen Banka
265-1100310097051-90

zr u srcu bez poz 270px