Prema podacima Evrostata (statističkog odeljenja EU), procenat stanovnika koji koriste bankarske kredite za pokrivanje svakodnevnih troškova života u Srbiji iznosi 9,7%, što je čak četiri puta više od EU proseka (2,4%). Posebno zabrinjava to što se, prema ovom pokazatelju, Srbija lošije kotira od država iz bližeg okruženja. Pomenuti udeo niži je u Rumuniji (za 10,5 puta), Sloveniji (6 puta), Bugarskoj (4,1 put), Mađarskoj (3,7 puta), Albaniji (3,8 puta), Severnoj Makedoniji (2,3 puta), Hrvatskoj (1,2 puta), itd.
Osnovana je argumentacija da ograničenje (snižavanje) kamatnih stopa predstavlja korak ka povoljnijim uslovima otplate kredita (niže mesečne rate). Međutim, daleko veći rizik za one sa niskim primanjima je dodatno zaduživanje, pošto lako mogu dospeti u stanje dužničke krize (nemogućnost izmirivanja obaveza). U tom smislu, relaksiranje uslova zaduživanja za siromašnije slojeve predstavlja mač sa dve oštrice, i to veoma oštar. Stimulisanje onih koji se već nalaze u finansijskom tesnacu da dodatno posežu za gotovinskim kreditima neće delovati na uzrok problema (niska primanja i visoke cene). Uz to, građani Srbije su već prilično zaduženi, pa bi im trebalo sugerisati da u tom pogledu budu oprezniji i racionalniji
2 Comments
Nešto đi malo nedostaje tačnost podataka.
Friziranje u cilju kuđenja je prilično nenaučno,a bojim se i neobjektivno.
A ti si sav od nauke.