Informativni portal Volim Zrenjanin l Web Solution Media info l [email protected]
Volim Zrenjanin Newsletter
Ne propustite više nijednu važnu vest!
- Unesite vaše ime i prezime, nadimak ili šta god želite.
- Validnu e-mail adresu na koju želite da vam stižu novosti.
- Kliknite na crveno dugme PRIJAVITE SE i proverite svoje sanduče.
10 sekundi nakon naše objave, SAMO UDARNE vesti će se pojaviti na vašem mejlu (ako slučajno ne vidite prvi mejl sa obaveštenjem proverite foldere „spam“ i „promotions“). Budite informisani na vreme.
2 Comments
Sistem dečijeg dodatka u Srbiji, iako formalno ima za cilj da podrži porodice sa decom i smanji rizik od dečijeg siromaštva, u praksi često pokazuje ozbiljne nedostatke u pogledu pravičnosti, adekvatnosti i usklađenosti sa stvarnim ekonomskim prilikama porodica.
Prvo, kriterijumi za ostvarivanje prava zasnivaju se na nerealno niskom cenzusu prihoda po članu domaćinstva, koji ne odražava realne troškove života. Prema aktuelnim podacima, prag od oko 20.000 dinara mesečno po članu domaćinstva — uključujući sve prihode, pa i roditeljski dodatak i alimentaciju — daleko je ispod egzistencijalnog minimuma koji bi omogućio osnovne uslove za život, obrazovanje i razvoj dece. Ovakav pristup dovodi do apsurdne situacije da brojne porodice sa minimalnim prihodima budu formalno „iznad cenzusa“, iako faktički žive na granici siromaštva.
Drugo, institucionalna praksa da se roditeljski dodatak i alimentacija uračunavaju u ukupan prihod porodice predstavlja povredu osnovnog principa socijalne politike – principa kompenzacije, a ne penalizacije. Roditeljski dodatak je namenjen podršci roditeljstvu i razvoju deteta, a ne kao zamena za dohodak. Uključivanjem u cenzus, on gubi svoj socijalni i razvojni smisao i postaje instrument administrativnog uskraćivanja pomoći porodicama koje su već u riziku.
Treće, nedostatak koordinacije između različitih oblika podrške – poput socijalne pomoći, roditeljskog dodatka, studentskih i dečijih davanja – stvara situaciju u kojoj sistem deluje fragmentisano i neodrživo. Umesto da obezbedi celovitu podršku porodicama, posebno samohranim roditeljima i višečlanim domaćinstvima, država često proizvodi birokratske prepreke i nejednak pristup ostvarivanju prava.
Sa stanovišta pedagoških i psihosocijalnih implikacija, ovakva praksa ima duboke posledice: smanjuje životni standard dece, povećava stres roditelja, umanjuje mogućnosti za kvalitetno obrazovanje i razvoj, i dugoročno doprinosi reprodukciji siromaštva i socijalne nejednakosti.
Neophodna je reforma socijalne politike koja bi:
redefinisala cenzus i uvela realne kriterijume koji uzimaju u obzir troškove života i strukturu porodice,
izuzela roditeljski dodatak i alimentaciju iz obračuna prihoda,
omogućila fleksibilniji i brži postupak ostvarivanja prava, posebno za samohrane roditelje i porodice sa više dece,
i uvela automatsko praćenje usklađenosti iznosa dečijeg dodatka sa inflacijom i rastom troškova života.
Takav pristup ne bi bio samo izraz socijalne odgovornosti, već i investicija u demografsku stabilnost, obrazovanje i zdravlje budućih generacija.
Poštovani, šestočlana smo porodica samo ja radim.Prosečna plata mi je 80.100,0. Zanima me kako se tačno računa cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak?
Suprug i najstarija ćerka su na evidenciji Nzs, troje dece ide u školu.Jedno dete je sa poteškoćama u radu i radi po iop2 programu i po tom programu je upisala i srednju školu!