PISMA ČITALACA: Zrenjaninska ulica koju su nekada krasile breze i njene krošnje (a i one neke naše)

„Umesto konkretnog rešenja, stizala su uveravanja: postoji plan za uklanjanje preostalih stabala breza i sadnju novog drvoreda. Za te radove, rečeno je, sredstva su već obezbeđena, ali se čeka „pogodan trenutak“ — šta god to značilo. Sve se to dogodilo pre pet-šest godina. E sad kako se u međuremenu ništa nije desilo, neki stanovnici ulice Ive Lole Ribara su na kraju sami rešili da preduzmu nešto. Uklanjali su grane, a ponegde i cela stabla — o svom trošku i na sopstvenu odgovornost. A onda, pre otprilike dve godine, u ulici su se pojavile ekipe gradskog zelenila. Počelo je uklanjanje krošnji već ozbiljno oštećenih i napaćenih breza. Delovalo je kao da je konačno došao kraj i njihovim i našim mukama. U roku od nekoliko dana, većina suvih stabala je uklonjena, kao i oštećene krošnje.“

„Ostalo je samo nekoliko stabala — one breze koje su imale „sreću“ da prežive sva prethodna sakaćenja. Danas stoje kao nemi svedoci još jedne u nizu nestručnih i loših odluka u ovom gradu. Ali, ni tu nije kraj, pored njih, ostala su i brojna debla — bez krošnji, bez života, samo trupci koji štrče iz zemlje. I postavlja se pitanje: čemu to? Da li posao jednostavnonije dovršen? Ili je neko zaista pomislio da će breza, nakon što joj se odseče krošnja i ostavi samo stablo, ponovo oživeti — i nastaviti…da se i dalje muči? Gledajući danas ove breze — ili bolje rečeno, ono što je od njih ostalo — čovek se zapita: ima li kraja ovoj našoj zajedničkoj muci i stradanju? Mnogo je krošnji već posečeno, mnogo stabala polomljeno, izvađeno…”

“I setimo se stihova pesme našeg panonskog mornara: „Ne lomite mi bagrenje…“ , setimo se i porazmislimo malo o njima, jer nažalost još uvek su aktuelni a kako se čini biće aktuelni i sutra… I upravo u toj pesmi su opisane i ove naše breze i sve ostale krošnje, velike i male….pa i “krošnje i stabla i koreni” nas i naših života!”