INTERVJU: Drina Krlić, zrenjaninska kostimografkinja čije kreacije obilaze ceo svet

maj 10, 2025
4:00 pm
Kategorija: Intervju Volim Zrenjanin, ⭐️

Pratite Volim Zrenjanin na Google-u Dodajte nas među omiljene izvore i prvi dobijajte najnovije lokalne vesti.

INTERVJU: Drina Krlić

Kostimografkinja Drina Krlić rođena je u Zrenjaninu. Diplomirala je i završila master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Odseku za scenski kostim. Nakon toga, školovanje je nastavila u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je na prestižnom Northwestern University u Evanstonu, Ilinois, stekla diplomu Master of Fine Arts (MFA) u scenskom dizajnu sa specijalizacijom za kostimografiju. Tokom svoje karijere radila je na brojnim pozorišnim predstavama u zemlji i inostranstvu, a njen rad je prepoznat i nagrađivan na međunarodnim izložbama i festivalima.

Kako je počela tvoja ljubav prema kostimografiji i šta te inspiriše?

– Još od malih nogu sam bila zainteresovana za crtanje i pokazivala znake da u meni postoji neki stvaralački, kreativni potencijal. Međutim tada još uvek nije postojao neki određeni pravac sve do pred kraj srednje škole kada sam shvatila da je pozorište prostor u kojem mogu da spajam umetnost i aktivizam i tu svoju buntovnu prirodu.

Kada aktivno radim na nekom projektu inspiracija stiže sa svih strana. Pronalazim je u tekstu, u biografiji pisca, u likovima, inspiracija dolazi i iz prošlosti, iz sećanja, budućnosti. Muzika je takodje važna. Pogotovo dok crtam skice. Muzika me tada stavlja u jedan poseban energetski režim koji se kasnije vidi i u dizajnu kostima.

Pokreće me pozorište samo po sebi i njegova moć da provocira misao, imaginaciju, kritičko mišljenje i da radi protiv društvene inercije.

Nedavno je održana premijera predstave “Figaro se razvodi” u Tiroler Narodnom pozorištu u Insbruku, za koju si radila kostime. Kako izgledaju ti kostimi i koju simboliku daju likovima?

-Premijera predstave “Figaro se razvodi” – Odon Von Horvatha, održana je 12. aprila u Tiroler Narodnom pozorištu u Insbruku u režiji Anice Tomić i adaptaciji Jelene Kovačić. Za mene lično je ova predstava veoma značajna zbog njene snažne poruke i osvrta na trenutna zbivanja kako u svetu, Evropi, tako i u Srbiji.

Dakle, dok je Bomaršeov Figaro bio glasnik Francuske revolucije, Horvatov II svetskog rata, Figaro u našoj adaptaciji istražuje mogućnost pobune u sadašnjem trenutku i svemu što nam se dešava u vremenu preteće normalizacije autoritarizma.

Jedan od glavnih aspekata ove predstave je putovanje kroz vreme (od Francuske revolucije 1789 pa sve do budućnosti) dok je sve vreme prisutna tema revolucije i promena, koja je za mene bila ključna reč za dizajn kostima.

Figaro je lik koji ima svest o sebi kao liku, koji vekovima postoji, ismeva klasne razlike, privilegije bogatih itd., a kod Horvata on to čini konstantno menjajući svoj društveni status i poziciju, najpre postaje komfomistički malogradjanin a kasnije i kapitalista, političar. Tako da je ta promena bila glavni fokus u osmišljavanju evolucije kostima i najvažnije pitanje za mene bilo je šta ta promena znači za svakog od likova.

Kako izgleda proces izrade jednog tvog kostima, od ideje do realizacije?

–Sve počinje sa čitanjem teksta kojem na početku pristupim intuitivno, kako bih dobila neku širu sliku o tome kakav utisak delo ostavlja na mene. Nakon toga, kada kroz razgovore sa rediteljkom dobijem informacije o njenom vidjenju i idejama, slede ponovna studioznija čitanja, analiza scena, likova, dijaloga. Zatim sledi faza istraživanja društvenog i političkog konteksta, prikupljanja vizuelnih i inspirativnih referenci. Nakon toga sledi crtanje i istraživanje vizuelnih mogućnosti.

Kada su skice gotove počinje saradnja sa produkcijom, tehničarima i krojačima i to je jedan zajednički složeni, ali ispunjavajući proces kada se vaša ideja materijalizuje, kada se prevazilaze različita ograničenja i kada vrlo često dođe i do nadogradnje osnovne ideje. Na kraju kostim na sceni treba da oživi. Život mu daju dobro unapred osmišljena funkcionalnost i naravno glumac.

Koliko izgled kostima doprinosi doživljaju likova i same predstave?

-Kostimografi ne dizajniraju kostim kao samostalnu estetsku kategoriju već stvaraju lik. Kostim je uvek u odnosu sa režijom, scenom, svetlom, muzikom, glumcem. Kostim duboko zalazi u karakter i psihologiju lika, po potrebi ga otkriva ili sakriva. Kostim posmatram kao vizuelni argument na sceni. Svi vizuelni elementi jedne predstave imaju zadatak da stvore atmosferu i otelotvore njen vizuelni identitet.

Dakle, uvek je na kraju najvažniji taj uzajamni odnos vizuelnog i narativnog gde kada se oni dopunjuju i međusobno verifikuju stavljaju poruku predstave u oštar fokus i prenose njenu fundamentalnu ideju.

Do sada su tvoji kostimi bili deo mnogih svetskih scena, na koji kostim si najviše ponosna?

-Ne bih rekla da sam posebno ponosna na neki određeni kostim. Uvek su mi najdraži oni kostimi koji svojom funkcionalnošću i konceptom maksimalno doprinesu režiji scene i pomognu glumcu u izgradnji lika.

Iz Figara bih možda izdvojila kostim grofice Almavive, koja bežeći pred revolucijom ispod raskošne Rokoko haljine zapravo krije svoju pravu konzumerističku ličnost, gde je napravila svojevrsno skladište hrane, mesa, krzna, nakita i svega onoga što je mogla da spakuje u tu svoju krinolinu. Uvek je interesantno kada kostim u u svojoj transformaciji poseduje neku sopstvenu elokvenciju, komičnost ili tragediju.

Koji su tvoji hobiji i da li je kreativnost utakana i u tvoj životni stil, van posla?

-Ono sto čini moj život van posla bih pre okarakterisala kao nasušnu potrebu nego kao hobi. Bilo da je to kroz muziku, jogu, slikarstvo, nekako me nikada ne napušta taj poriv za ostvarivanjem neke dublje konekcije sa samom sobom i svim oko sebe.

Provodim puno vremena u prirodi, na selu sa životinjama i biljkama što na mene a verujem i na njih, ima terapeutsko dejstvo.

Takođe, nedavno sam razvila i svoju modnu liniju pod nazivom Venus in Taurus (Venera u Biku) čiji naziv označava upravo tu večitu moćnu kreativnu silu i čulnost koju puštam da upravlja mojim životom. Sama kolekcija je nastala iz bunta i odbijanja da nosim sveopšte prihvaćenu estetiku i neetički proizvedenu odeću. Kolekcija se trenutno prodaje u concept store-u “Republik”na Trgu Republike 3 u Beogradu.

instagram: ihttps://www.instagram.com/venusintauruslabel/

Koje emocije u tebi budi grad Zrenjanin? U kojim predstavama u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ Zrenjanin možemo videti tvoje kreacije?

-Dok mi postavljaš ovo pitanje u meni se dešava bujica emocija, ljubavi i besa.

Govorimo o gradu koji toliko volimo, a koji nema ono najosnovnije a to je pijaća voda, da ne nabrajam ostale apsurde i to sve zbog neke pohlepe i nestručnosti koja se odavno nadvila nad ovim gradom.

Opšte je poznato da je Zrenjanin grad u kojem su rođeni brojni vrhunski umetnici i muzičari i sa te strane Zrenjanin u meni budi nostalgiju i tugu zbog odlaska svih onih predivnih, pametnih i talentovanih ljudi iz moje generacije. Ali tu je sada i vera u ove mlade ljude, studente koji su probudili neku novu nadu i entuzijazam.

U Zrenjaninu je i dalje aktuelna predstava „Zrenjanin“ u Narodnom pozorištu Toša Jovanović, u režiji Borisa Liješevića.

Da li je otvaranje kluba „Alternativa“ u Zrenjaninu bila tvoj ideja i kako je došlo do toga?

-Jeste. Ali ne samo moja već i zrenjaninskog umetnika Rastka Stefanovića. Uvek volim da kažem da je „Alternativa“ nastala kao eksplozija naših emocija i potreba u ovom gradu. Vrlo brzo nam se pridružila i Iva Berković kao velika kreativna podrška.

„Alternativa“ je brzo postala voljeno i veoma posećeno mesto, za mene je predstavljala jedan prostor slobodne misli i izražavanja, umetničke i individualne slobode.

Od neke 2014. do kraja 2017. godine usledio je i najuspešniji period „Alternative“ kada su se dešavali koncerti, izložbe i različiti kulturni sadržaji gotovo svakodnevno.

Alternativa je mnogo toga proživela i preživela i jož uvek postoji ali ja nažalost nemam trenutno dovoljno vremena da joj se posvetim onoliko i onako kako bih to želela.

Koliko dugo si radila u Americi i kako bi opisala to iskustvo?

-U Americi sam provela nepune 4 godine. To iskustvo je za mene bilo neverovatno oslobađajuće. Otkrila sam neke delove sebe za koje nisam ni znala da postoje i stekla jako puno prijatelja i saradnika. U Americi sam stekla i predavačko iskustvo.

Međutim, vrlo brzo je počela da me uznemirava ta činjenica da se tamo rade jako ozbiljne predstave i skupe produkcije, a gde istovremeno nedostaje hrabrost u adaptaciji, hrabrost režije. Bilo da se radi o Šekspiru ili nekom savremenom dramskom piscu, gotovo uvek je nedostajala ta hrabrost u relevantnosti sa sadašnjim trenutkom u svetu.

Uprkos savršenim uslovima za rad, na kraju je pobedio taj osećaj da tamo na neki način kompromitujem svoje uporište i to je bio jedan od glavnih razloga za povratak.

Koji su dalji planovi i ciljevi u tvojoj karijeri?

-Pored već planiranih projekata u Zagrebu,u berlinskom Deutsches Teatru i u Minhenu ne mogu da kažem imam neki odredjeni cilj u karijeri, jer kada se bavite umetnošću taj odnos je nekako uvek recipročan.

Sa svakim novim projektom neizbežno istupite korak dalje, dobijete neka nova saznanja, oplemeni vas i duhovno nadogradi i to je za mene samo po sebi dovoljno.

Za sam kraj ovog divnog intervjua, da li imate neku poruku za mlade umetnike?

-Rekla bih da se odupru nevidljivim alatima manipulacije. Da puste umetnost, muziku i znanje da oblikuje njihovu svest. Da neguju znatiželju, inventivnost. Da putuju i istražuju sebe i da budu otvoreni za drugačije i da stave prirodu na prvo mesto.

Hvala što nas pratite, vaš portal sa lepim vestima volimzrenjanin.com

Pročitajte i ove vesti…

Ključne reći - tagovi: Drina Krlić, intervju, kostimografkinja, Vest nedelje, vesti zrenjanin, Zrenjanin

2 Comments

Dragana
11.05.2025 / 15:05 Reply
Bila i ostala ptelepa i posebna 😍
Deda Pantelija
14.05.2025 / 08:43 Reply
Mlada dama je izuzetna u svakom pogledu, ali klub Alternativa je postojao skoro dve godine pre ponovnog „osnivanja“, organizovao koncerte, izložbe, promocije mladih umetnika i sadržaje koji su bili daleko ispred svog vremena i na kojima su „osnivači“ bili bili samo uvek rado viđeni gosti.